Olimpijske igre 2004: Nastup u Atini pod zastavom Srbije i Crne Gore

Put do Atine: Srebro u Nemačkoj kao zalog za olimpijski san

Plasman na Fudbalski turnir Letnjih olimpijskih igara 2004. godine obezbeđen je kroz nastup mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore (U21) na Evropskom prvenstvu održanom u maju i junu 2004. godine u Nemačkoj. Bila je to generacija izuzetno talentovanih fudbalera, predvođena igračima koji su već uveliko nosili igru vodećih domaćih klubova, ali i imala zapažene uloge u inostranstvu.

Pod vođstvom Vladimira Petrovića Pižona, reprezentacija SCG je u Nemačkoj prikazala moderan, borben i taktički zreo fudbal. Nakon prolaska izuzetno teške grupe u kojoj su rivali bili Hrvatska, Italija i Belorusija, tim je u polufinalu savladao Švedsku posle dramatičnog izvođenja jedanaesteraca. Iako je u finalu Italija slavila ubedljivim rezultatom 3:0, plasman u samo finale garancija je bila više nego dovoljna za ostvarivanje osnovnog cilja – plasmana među četiri najbolje evropske ekipa koje stiču pravo učešća na Olimpijskim igrama u Atini.

Ovaj uspeh stvorio je veliku euforiju u javnosti. Navijači i stručnjaci smatrali su da ova generacija poseduje potencijal ne samo da se ravnopravno nosi sa najboljim svetskim selekcijama, već i da napadne jednu od olimpijskih medalja. Među nosiocima igre bili su kapiten Danko Lazović, Nikola Mijailović, Igor Matić, Miloš Krasić, Goran Lovre, kao i mladi napadač Simon Vukčević. Međutim, vremenski razmak između prvenstva u Nemačkoj i turnira u Atini bio je prekratak, a problemi koji su usledili potpuno su paralisali pripreme državnog tima.

Organizacioni raspad i talas otkaza pred polazak u Grčku

Olimpijski fudbalski turnir specifičan je po tome što na njemu učestvuju selekcije do 23 godine (U23), uz pravo prijave trojice fudbalera starijih od tog starosnog limita. Međutim, ključni problem leži u činjenici da se turnir ne nalazi u zvaničnom kalendaru FIFA za seniorske reprezentacije, što znači da klubovi nemaju obavezu da puste svoje igrače na olimpijske pripreme i takmičenje.

Ubrzo nakon uspeha u Nemačkoj, fudbalski savez Srbije i Crne Gore suočio se sa nesagledivim opstrukcijama. Kako su u avgustu počinjale kvalifikacije za evropska klupska takmičenja (Liga šampiona i Kup UEFA), kao i nacionalni šampionati, klubovi iz inostranstva, ali i domaći rivali, odbili su da stave na raspolaganje svoje ključne fudbalere.

Spisak igrača koji su izostali

Selektor Vladimir Petrović Pižon suočio se sa nemogućom misijom formiranja konkurentnog tima. Brojni igrači koji su bili nosioci srebrne medalje iz Nemačke nisu se našli na konačnom spisku za Atinu.

• Nemanja Vidić: Jedan od najboljih mladih odbrambenih igrača Evrope u tom trenutku prešao je iz Crvene zvezde u moskovski Spartak, a ruski klub nije dozvolio njegov odlazak u Grčku.
• Boško Janković: Mladi vezista Crvene zvezde bio je povređen i nije uspeo da se oporavi na vreme.
• Vladimir Stojković: Jedan od perspektivnih golmana nije dobio dozvolu kluba.
• Marijan Marković: Standardni član defanzivne linije takođe je izostao zbog klupskih obaveza.
• Stariji igrači: Planirane zvezde koje je Pižon želeo da priključi kao trojicu starijih igrača – poput Ognjena Koromana, Nenada Jestrovića ili Ivice Ilijeva – nisu dobile saglasnost svojih klubova. Na kraju, SCG je iskoristila samo dva mesta za starije igrače, vodeći Đorđa Jokića i Srđana Radonjića.

Pored izostanaka, atmosferu u timu narušili su i sukobi u samom savezu, kao i neizvesnost oko statusa pojedinih fudbalera koji su u tom trenutku završavali transfere. Pižon je na put poveo drastično izmenjen i oslabljen sastav, u kojem su mnogi fudbaleri dobili poziv u poslednji čas, bez adekvatnih zajedničkih priprema.

Sastav reprezentacije Srbije i Crne Gore na OI 2004.

U sledećoj HTML tabeli prikazan je zvanični igrački kadar od 18 fudbalera koji su predstavljali Srbiju i Crnu Goru na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, uključujući njihove tadašnje klubove i pozicije.

\Napomena: Đorđe Jokić i Srđan Radonjić nastupali su kao igrači stariji od 23 godine.*

Takmičarski debakl u Grupi C

Srbija i Crna Gora raspoređena je u Grupu C olimpijskog turnira, zajedno sa reprezentacijama Argentine, Australije i Tunisa. Utakmice su se igrale u Patrasu i Heraklionu. Iako je grupa smatrana izazovnom, ubedljiv poraz na premijeri označio je početak potpunog raspada igre i morala u ekipi.

Argentina – Srbija i Crna Gora 6:0 (3:0)

Prvi meč na turniru odigran je 11. avgusta 2004. godine na stadionu "Pampeloponisiako" u Patrasu pred oko 4.000 gledalaca. Protivnik je bila reprezentacija Argentine, predvođena zvezdama poput Karlosa Teveza, Havijera Saviole, Gabrijela Hajncea i Kilyja Gonzáleza, koja je kasnije superiorno osvojila zlatnu medalju bez primljenog gola.

Od samog početka meča bila je vidljiva ogromna razlika u fizičkoj spremi, taktičkoj disciplini i individualnom kvalitetu. Argentina je povela već u 11. minutu golom Kilyja Gonzáleza. Do kraja prvog poluvremena, Saviola je u 29. i 42. minutu dva puta zatresao mrežu Nikole Milojevića, čime je meč praktično bio rešen.

U drugom poluvremenu viđena je potpuna dominacija "Gaučosa". Gabriel Hajnče povećao je na 4:0 u 55. minutu, da bi Karlos Tevez golovima u 78. i 87. minutu postavio konačnih i ponižavajućih 6:0. Odbrana SCG, predvođena Bašom i Jokićem, delovala je potpuno nemoćno pred brzom transformacijom i pas-igrom protivnika.

Australija – Srbija i Crna Gora 5:1 (2:0)

Drugo kolo donelo je susret sa reprezentacijom Australije, 14. avgusta u Iraklionu na Kritu. Očekivalo se da će Pižonov tim pokazati reakciju i borbenost kako bi sačuvao šanse za prolaz u četvrtfinale. Umesto toga, viđena je još jedna katastrofalna defanzivna predstava.

Australija je povela u 11. minutu golom Breta Holmana. Izabranici selektora Petrovića delovali su bezidejno u napadu, dok je odbrana pravila kardinalne greške. U 14. minutu Holman je postigao svoj drugi gol za 2:0.

U drugom poluvremenu raspad se nastavio. Useli Elrič je u 42. minutu (po statistici prvog poluvremena, odn. početkom nastavka) ponovo probio odbranu, a Ahmad Elrich zatresao mrežu u 65. minutu. Srđan Radonjić je u 72. minutu uspeo da smanji na 4:1 i postigne prvi pogodak za SCG na turniru. Međutim, Australija je preko Tima Kejla u 89. minutu postavila konačnih 5:1. Nakon dva kola, SCG je imala gol-razliku 1:11 i eliminacija je bila i zvanično potvrđena.

Tunis – Srbija i Crna Gora 3:2 (1:0)

Poslednji meč u grupi, odigran 17. avgusta u Patrasu protiv Tunisa, imao je samo formalni značaj, ali je reprezentacija želela da se pobedom oprosti od takmičenja i spasi bar deo ukaljanog ugleda.

Tunis je poveo u 41. minutu golom Hosea Klajtona sa bele tačke. U drugom poluvremenu viđena je znatno otvorenija igra. Miloš Krasić je u 70. minutu izjednačio na 1:1, donevši nakratko bolju energiju u tim. Susedni Tunis ponovo dolazi u vođstvo preko Mohameda Jedidija u 74. minutu, takođe iz jedanaesterca.

Zamenik kapitena Simon Vukčević uspeo je da izjednači na 2:2 u 87. minutu lepičkim udarcem sa distance. Ipak, pad koncentracije u samom finišu meča ponovo je koštao tim SCG – Ali Zituni je u 89. minutu postigao treći gol za Tunis i doneo svojoj ekipi pobedu od 3:2.

Pregled mečeva na Olimpijskom turniru 2004.

U narednoj tabeli prikazani su zbirni rezultati i strelci reprezentacije Srbije i Crne Gore u Grupi C.

Konačni plasman u Grupi C

Uzroci neuspeha i posledice po domaću struku

Krah na Olimpijskim igrama u Atini izazvao je oštre reakcije javnosti i medija u Srbiji i Crnoj Gori. Novinski naslovi opisivali su nastup kao "olimpijsku bruku" i "potpuni krah fudbalske struke". Analize nakon turnira ukazale su na nekoliko ključnih uzroka neuspeha:

1. Izostanak sistemske podrške: Fudbalski savez nije uspeo da obezbedi mehanizme koji bi prinudili ili primorali ključne klubove da puste svoje ponajbolje igrače. Nesklad između klupskih interesa i reprezentativnih obaveza bio je najvidljiviji upravo pred ove Igre.
2. Narušeno jedinstvo tima: Za razliku od šampionata u Nemačkoj gde je tim delovao kompaktno i motivisano, u Atini je tim bio uočljivo razbijen. Pritisci oko transfera pojedinih igračkih zvezda dodatno su poremetili atmosferu u svlačionici.
3. Taktička i fizička nespremnost: Ekipa je u Atinu stigla bez adekvatnog trenažnog procesa. Igrači su delovali fizički inferiorno u odnosu na protivnike, što je posebno došlo do izražaja u duelu protiv taktički besprekorne Argentine i fizički izuzetno dominantne Australije.
4. Odlazak selektora: Nakon olimpijskog debakla, Vladimir Petrović Pižon napustio je mesto selektora mlade reprezentacije, a u javnosti se dugo vodila polemika o odgovornosti rukovodstva saveza.

Uprkos velikom neuspehu na samom turniru, interesantno je primetiti da su mnogi akteri ove epizode kasnije napravili vrhunske klupske i reprezentativne karijere. Branislav Ivanović, Aleksandar Kolarov (koji je bio na širem spisku), Miloš Krasić i Milan Biševac izrasli su u nosioce A reprezentacije Srbije koja se kvalifikovala na Svetsko prvenstvo 2010. godine u Južnoj Africi.

Nastup u Atini ostaje svedočanstvo o tome kako nedostatak organizacije i nepovoljan splet okolnosti mogu trenutno da uruše talentovanu generaciju, ali i važna pouka o neophodnosti ozbiljnog planiranja za sva takmičenja pod okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta.