Novi Zeland 2015: Kako su 'Orlići' pokorili svet i popeli se na krov planete

Koreni uspeha: Od litvanskog zlata do novozelandske bajke

Da trijumf na Novom Zelandu nije bio plod slučajnosti već višegodišnjeg planskog rada i pažljive selekcije, svedoče događaji koji su prethodili 2015. godini. Jezgro ove generacije formirano je još u mlađim kadetskim selekcijama, da bi prvi veliki uspeh došao na Evropskom prvenstvu za igrače do 19 godina u Litvaniji 2013. godine, kada je ekipa predvođena Ljubinkom Drulovićem osvojila titulu prvaka Evrope.

Veljko Paunović preuzeo je kormilo ove generacije i nadogradio sistem koji se zasnivao na besprekornoj disciplini, visokom intenzitetu trčanja i taktičkoj fleksibilnosti. Paunović, nekadašnji prvotimac Atletiko Madrida i igrač sa velikim internacionalnim iskustvom, usadio je u tim pobednički mentalitet i filozofiju po kojoj je tim uvek iznad svakog pojedinca. Pre odlaska na južnu hemisferu, selekcija Srbije prošla je kroz rigorozne kvalifikacione cikluse i pripreme, gde je iskristalisan kostur tima.

Generacija je bila sačinjena od izuzetno talentovanih pojedinaca, ali je njena najveća snaga ležala u homogenosti. Igrači poput Predraga Rajkovića, Sergeja Milinkovića-Savića, Andrije Živkovića, Nemanje Maksimovića i Miloša Veljkovića već su imali određeno iskustvo u seniorskom fudbalu, što im je dalo neophodnu dozu zrelosti za izazove na svetskoj sceni.

Grupna faza: Hladan tuš protiv Urugvaja i ekspresan oporavak

Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina održano je od 30. maja do 20. juna 2015. godine na sedam stadiona širom Novog Zelanda. Srbija je voljom žreba smeštena u izuzetno tešku Grupu D, zajedno sa selekcijama Urugvaja, Meksika i Malija. Takmičenje je otvorila u Dunedin na stadionu "Otago".

Prva utakmica protiv predstavnika Južne Amerike, Urugvaja, donela je neočekivan poraz koji je stavio tim na veliko iskušenje. Urugvajci su slavili rezultatom 1:0 golom Pereira u 56. minutu, iskoristivši jednu od retkih nepažnji u odbrani Srbije. Unutrašnja stabilnost tima i stručnog štaba došla je na test već posle prvih 90 minuta turnira.

GRUPA D - REZULTATI SRBIJE:
------------------------------------------
1. kolo: Srbija - Urugvaj  0:1 (0:0)
2. kolo: Srbija - Mali     2:0 (1:0)
3. kolo: Srbija - Meksiko  2:0 (2:0)

Reakcija Paunovićevih izabranika bila je šampionska. U drugom kolu protiv izuzetno fizički snažne selekcije Malija, Srbija je prikazala potpunu dominaciju. Sergej Milinković-Savić doneo je prednost sjajnim pogotkom iz slobodnog udarca u 27. minutu, da bi konačnih 2:0 postavio Stanisa Mandić u 74. minutu nakon odlične akcije.

U odlučujućem meču za plasman u osminu finala protiv Meksika, "Orlići" su odigrali taktički besprekornu utakmicu. Već u 2. minutu Nemanja Maksimović je doveo Srbiju u vođstvo glavom posle prekida, a Andrija Živković je fantastičnim golom iz slobodnog udarca u 43. minutu overio pobedu od 2:0. Srbija je grupnu fazu završila na prvom mestu sa šest bodova i gol-razlikom 4:1, obezbedivši plasman u nokaut fazu.

Nokaut faza: Drama produžetaka i čelični živci

Ono što je obeležilo put Srbije do samog vrha u eliminacionoj fazi jeste činjenica da je ekipa u svakom meču morala da igra produžetke. Fizička pripremljenost i psihološka stabilnost tima došle su do punog izražaja.

Osmina finala: Mađarska i čudo u nadoknadi

Dvoboj protiv komšijske Mađarske u Dunedin donio je pravu dramu. Mađari su poveli u 57. minutu golom Merva i uspešno čuvali prednost sve do samog finiša utakmice. Kada se činilo da je Srbija pred eliminacijom, u 91. minutu nakon kornera koji je izveo Živković, Ivan Šaponjić je skočio najviše u kaznenom prostoru i glavom poslao loptu u mrežu za 1:1.

U produžecima je Srbija ostala sa igračem manje jer je Milan Gajić dobio drugi žuti karton u 103. minutu. Ipak, i sa desetoricom na terenu, srpski fudbaleri nisu poklekli. Pritisak se isplatio u 118. minutu kada je mađarski defanzivac Attila Talabér u želji da interveniše ispred Šaponjića poslao loptu u sopstvenu mrežu za konačnih 2:1.

NOKAUT FAZA - REZULTATI:
--------------------------------------------------
Osmina finala: Srbija - Mađarska  2:1 (0:0, 1:1) - posle produžetaka
Četvrtfinale:  Srbija - SAD       6:5 p. penala (0:0, 0:0)
Polufinale:    Srbija - Mali      2:1 (1:1, 1:1) - posle produžetaka

Četvrtfinale: Rulet penala protiv Sjedinjenih Američkih Država

Meč četvrtfinala odigran je u Oklandu protiv selekcije SAD-a. Tokom regularnih 90 minuta i dodatnih 30 minuta produžetaka mreže su mirovale (0:0), iako je Srbija stvorila nekoliko izrazitih prilika. Pristupilo se izvođenju jedanaesteraca, što se pretvorilo u jednu od najdužih i najnapetijih penal-serija u istoriji takmičenja.

Junak serije bio je kapiten i golman Predrag Rajković. Nakon devet serija dramatičnih udaraca sa bele tačke, Nemanja Maksimović je preuzeo odgovornost i pogodio za konačnih 6:5, poslavši Srbiju u polufinale i među četiri najbolje reprezentacije sveta.

Polufinale: Ponovni susret sa Malijem

U borbi za veliko finale Srbija se ponovo sastala sa starim poznanikom iz grupe, selekcijom Malija. Utakmica u Oklandu bila je izuzetno tvrda i fizički zahtevna. Andrija Živković je već u 4. minutu doveo Srbiju u vođstvo posle brze kontre, ali je Mali izjednačio u 39. minutu preko Konatea fantastičnim udarcem sa distance.

Rezultat 1:1 ostao je na snazi do kraja 90. minuta, pa je Srbija po treći put uzastopno morala u produžetke. Trenutak odluke dogodio se u 101. minutu, kada je posle novog prekida i skoka Miloš Veljković prosledio loptu do Ivana Šaponjića, koji glavom postiže pogodak za 2:1 i istorijski plasman u finale Svetskog prvenstva.

Veliko finale: Srbija protiv Brazila u Oklandu

Klimaks turnira odigran je 20. juna 2015. godine na stadionu "Nort Harbor" u Oklandu pred više od 25.000 gledalaca. Sa jedne strane stajao je moćni Brazil, petostruki šampion sveta u ovom uzrastu, sa zvezdama poput Žesusa, Malcoma, Danila i Žersona. Sa druge strane, Srbija – tim bez poraza od prvog kola, vođen zajedništvom i neuništivim duhom.

Sastavi timova u finalu

Srbija (4-2-3-1): Rajković – Gajić, Veljković, Babić, Antonov – Zdjelar, Maksimović – Živković, Milinković-Savić (od 82. Jovanović), Šaponjić (od 95. Ilić) – Mandić (od 76. Gaćinović).

Brazil (4-2-3-1): Žean – Žoao Pedro (od 63. Keno), Marlon, Lukao, Žorž – Danilo, Jago – Gabrijel Žesus (od 90. Pereira), Bosilija (od 65. Malkom), Žerson – Žan Karlos.

Tok istorijske utakmice

Prvo poluvreme proteklo je u taktičkom nadmudrivanju. Brazil je imao veći posed lopte i pokušavao je pojedinačnim akcijama svojih brzih krilnih igrača da probije odbranu Srbije. Međutim, štoperski tandem Miloš Veljković – Srđan Babić, uz svesrdnu pomoć zadnjih veznih Saše Zdjelara i Nemanje Maksimovića, neutralisao je sve opasne prilike rivala. Rajković je na golu delovao potpuno sigurno.

U drugom poluvremenu ritam utakmice se pojačao. Srbija je do prednosti došla u 70. minutu posle prelepe akcije. Andrija Živković je sjajno proigrao Nemanju Maksimovića na desnoj strani, ovaj je poslao idealan centaršut na drugu stativu gde se našao Stanisa Mandić i hladnokrvno matirao brazilskog golmana Žeana za 1:0.

Rostor i radost srpskih igrača trajali su svega tri minuta. U 73. minutu rezervista Brazila Andreas Pereira izveo je majstorski solo prodor kroz odbranu Srbije i preciznim udarcem iskosa pogodio suprotni ugao Rajkovićevog gola za izjednačenje na 1:1.

Pogodak za istoriju: 118. minut Nemanje Maksimovića

Kako je regularni deo završen rezultatom 1:1, Srbija je četvrti put zaredom morala da igra produžetke – podvig bez presedana u istoriji FIFA takmičenja. Brazil je u produžecima napadao i stvarao pritisak, koristeći umor srpskih igrača. Rajković je u nekoliko navrata fantastičnim intervencijama spasao svoj tim, naročito kod udarca Pereire iz slobodnog udarca i opasnog šuta Malkoma.

Kada su svi na stadionu i pored malih ekrana očekivali penal-seriju, usledio je momenat koji je ušao u anale srpskog sporta. Igrao se 118. minut utakmice. Brazilci su izgubili loptu na polovini Srbije, a sevnula je munjevita kontranapad.

AKCIJA ZA ZLATO (118. MINUT):
1. Stefan Ilić prihvata loptu na centru i šalje je napred.
2. Andrija Živković iz prve, spoljnim delom kopačke, sjajno gura loptu u prazan prostor.
3. Nemanja Maksimović utrčava iza leđa odbrane Brazila.
4. Maksimović izlazi sam pred golmana Žeana i šalje loptu kroz njegove noge u mrežu!

Srbija je povela sa 2:1. Preostala dva minuta i nadoknada vremena protekli su u potpunoj kontroli Paunovićevog tima. Pištaljka arbitra Fahada Al-Mirdasija označila je kraj utakmice i početak neopisivog slavlja: Srbija je postala šampion sveta u fudbalu za igrače do 20 godina!

Taktička analiza: Kako je Veljko Paunović nadmudrio rivale

Uspesi reprezentacije Srbije na Novom Zelandu analizirani su od strane mnogih fudbalskih stručnjaka. Paunović je primenio taktički koncept koji se zasnivao na sledećim ključnim elementima:

• Defanzivna kompaktnost u bloku: Srbija nije igrala klasičan "bunker", već je primenjivala srednji i niski blok sa izuzetno malim razmakom između linija. Babić i Veljković su dobijali gotovo sve vazdušne dule, dok su bekove Gajića i Antonova svesrdno pomagala krila.
• Tranzicija po osvojenoj lopti: Tim je izuzetno brzo transformisao odbranu u napad. Sa igračima poput Živkovića i Gaćinovića, Srbija je koristila svaku neopreznost protivničke odbrane.
• Efikasnost u prekidima: Prekidi su bili jedno od najjačih oružja tima. Većina golova u nokaut fazi postignuta je nakon kornera ili slobodnih udaraca, gde su Milinković-Savić, Veljković i Šaponjić dominirali u skoku.
• Fizička i psihološka priprema: Činjenica da je tim odigrao 120 minuta u četiri uzastopne utakmice i u svakoj izgledao trkački ravnopravno ili superiorno u finišu, govori o vrhunskom radu kondicionog tima.

Kompletan igrački kadar zlatne generacije

Pobednički tim činila su 21 fudbalera. U nastavku je detaljan pregled kompletne reprezentacije Srbije koja je osvojila Zlatnu medalju na Novom Zelandu 2015. godine:

Nagrade i priznanja: Rajković i Sergej u elitnom društvu

Pored zlatne medalje i pehara šampiona sveta, pojedinci iz srpskog tima dobili su zaslužena priznanja od strane FIFA tehničke komisije:

• Zlatna rukavica (Golden Glove): Predrag Rajković proglašen je za najboljeg golmana turnira. Kapiten Srbije bio je nesaglediv oslonac tima, sa desetinama vrhunskih intervencija i odbranjenim penalima.
• Bronzana lopta (Bronze Ball): Sergej Milinković-Savić proglašen je za trećeg najboljeg igrača šampionata (iza Traorea iz Malija i Danila iz Brazila), potvrdivši svoj ogromni potencijal i klasu na sredini terena.
• Najlepši gol turnira: Slobodni udarac Andrije Živkovića protiv Meksika u grupnoj fazi uvršten je među najlepše pogotke celog takmičenja.

Prijem u Beogradu i nasleđe generacije

Povratak šampiona u Srbiju izazvao je opštenarodno oduševljenje. Preko 50.000 ljudi dočekalo je "Zlatne Orliće" ispred čuvene terase Skupštine grada Beograda. Skandiranje imena Veljka Paunovića i njegovih igrača ostalo je zabeleženo kao jedan od najemotivnijih momenata u istoriji domaćeg sporta.

Ova generacija ostavila je neizbrisiv trag u srpskom fudbalu. Veliki broj igrača sa ovog prvenstva kasnije je postao oslonac A reprezentacije Srbije. Predrag Rajković, Miloš Veljković, Srđan Babić, Nemanja Maksimović, Saša Zdjelar, Andrija Živković, Marko Grujić, Mijat Gaćinović i Sergej Milinković-Savić ostvarili su bogate internacionalne karijere i nastupali na seniorskim Svetskim i Evropskim prvenstvima.

Trijumf na Novom Zelandu ostaje kao svedočanstvo da se uz prave vrednosti, taktičku disciplinu, neustrašivost i potpunu predanost timu, i mala zemlja može popeti na sam vrh fudbalske planete.