Mundijal 2010: Antićeva Srbija, istorijska pobeda nad Nemcima i bolan kraj

Stvaranje kulta reprezentacije i Antićeva renesansa

Nakon neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine i višegodišnjeg perioda apatije, srpski reprezentativni fudbal nalazio se na prekretnici. Dozvoljeni gubici poverenja javnosti i prazne tribine stadiona u Beogradu bili su svakodnevica. Sve se promenilo u avgustu 2008. godine, kada je kormilo nacionalnog tima preuzeo Radomir Antić, jedini trener u istoriji koji je vodio sva tri španska giganta – Real Madrid, Barselonu i Atletiko Madrid.

Antić je primenio sveobuhvatan pristup koji se nije ticao samo taktike na terenu, već i psihološke pripreme i stvaranja kulta reprezentacije. Sa jasnom vizijom modernog fudbala, baziranog na brzoj tranziciji, čvrstom defanzivnom bloku i iskorišćavanju prekida, iskusni stručnjak je ulio samopouzdanje igračima koji su u svojim klubovima već imali zapažene uloge.

Kvalifikaciona grupa 7 za Svetsko prvenstvo 2010. smatrana je izuzetno teškom, sa moćnom Francuskom kao favoritom, neugodnom Rumunijom, Austrijom, Litvanijom i Farskim Ostrvima. Srbija je, međutim, odigrala kvalifikacije iz snova. Pobede u Beču i Bukureštu, kao i nezaboravni remi sa Francuzima u Beogradu (1:1), utabali su put ka Prvenstvu sveta. Kruna kvalifikacija bila je ubedljiva pobeda nad Rumunijom na stadionu Crvene zvezde rezultatom 5:0, čime je Srbija obezbedila prvo mesto u grupi i direktan plasman u Južnu Afriku.

Stadion "Crvena zvezda" ponovo je bio ispunjen do poslednjeg mesta, a kult reprezentacije dostigao je vrhunac. Tim je odisao zajedništvom, a lideri poput kapetana Dejana Stankovića, Nemanje Vidića, Branislava Ivanovića i Milana Jovanovića postali su junaci nacije.

Sastav Srbije za Svetsko prvenstvo 2010.

Selektor Radomir Antić odabrao je spisak od 23 fudbalera koji su otputovali u Južnu Afriku. Ekipa je bila spoj vrhunskog iskustva iz najjačih evropskih liga i izuzetnog talentovanog podmlatka.

Otvaranje u Nelspruitu: Hladan tuš protiv Gane

Srbija je takmičenje u Grupi D započela 13. juna 2010. godine na stadionu "Mombela" u Nelspruitu protiv reprezentacije Gane. Očekivanja javnosti bila su ogromna, ali je pritisak otvaranja turnira sputao Antićev tim.

Utakmica je protekla u taktičkom nadmudrivanju bez mnogo izrazitih prilika u prvom poluvremenu. Srbija nije uspevala da uspostavi svoju prepoznatljivu igru po krilima preko Miloša Krasića i Milana Jovanovića, dok je Gana, predvođena Asamoom Đanom i Rikardom Ponsonom, neutralisala sredinu terena.

Ključni trenuci meča dogodili su se u drugom poluvremenu:

• 74. minut: Aleksandar Luković je dobio drugi žuti, odnosno crveni karton nakon prekršaja nad Asamoom Đanom, ostavivši Srbiju sa igračem manje na terenu.
• 84. minut: Nakon neshvatljive reakcije u sopstvenom šesnaestercu, rezervista Zdravko Kuzmanović je neoprezno igrao rukom, a gvatemalski sudija Karlos Batres bez oklevanja je pokazao na belu tačku.
• 85. minut: Asamoa Đan je bio neumoljiv sa penal-tačke, poslavši Stojkovića u jednu, a loptu u drugu stranu za konačnih 1:0 za Ganu.

I pored šansi koje je Srbija stvorila u samom finišu sa igračem manje – pre svih udarac Miloša Krasića koji je odbranio golman Kingson – poraz na startu stavio je Antićevu ekipu u izuzetno tešku poziciju pred duel sa moćnom Nemačkom.

Port Elizabet: Trijumf nad Nemačkom za istoriju

Nakon poraza od Gane, Srbija se našla na ivici ambisa. Protivnik u drugom kolu, 18. juna 2010. u Port Elizabetu, bila je selekcija Nemačke, koja je u prvom kolu deklasirala Australiju sa 4:0 i prikazala najbolji fudbal na startu turnira.

Antić je napravio određene promene u sastavu. Zbog crvenog kartona Lukovića, na mesto štopera uskočio je mladi Neven Subotić, dok je u veznom redu šansu od starta dobio Miloš Ninković umesto Nenada Milijaša.

Utakmica na stadionu "Nelson Mandela Bej" ušla je u istoriju srpskog fudbala. Španac Alberto Undijano Maljenko delio je pravdu i od samog početka primenio izuzetno strog kriterijum.

Hronologija meča u Port Elizabetu

• 37. minut: Miroslav Kloze, napadač Nemačke, dobio je drugi žuti karton zbog prekršaja s leđa nad Dejanom Stankovićem na sredini terena. Nemačka je ostala sa desetoricom.
• 38. minut: Samo minut kasnije, Srbija izvodi akciju iz snova. Miloš Krasić je sjajno prošao po desnom boku i uputio centaršut na drugu stativu. Nikola Žigić je glavom spustio loptu na peterac, gde se našao Milan "Lane" Jovanović koji je volejom izbliza savladao Manuela Nojera za vođstvo od 1:0. Usledilo je čuveno slavlje Jovanovića koji je u zanosu uskočio u kanal pored terena.
• 60. minut: Nemačka je pritisla i pored igrača manje. U 60. minutu Nemanja Vidić je neshvatljivo igrao rukom u sopstvenom kaznenom prostoru, poklonivši "pancerima" kazneni udarac.
• 61. minut: Odgovornost je preuzeo Lukas Podolski. Njegov udarac sa bele tačke pročitao je Vladimir Stojković, koji se bacio u svoju levu stranu i zaustavio udarac. Bio je to prvi odbranjeni penal Nemačkoj na svetskim prvenstvima još od 1974. godine.

Srbija je sačuvala prednost do kraja, a Jovanović je pre toga pogodio i stativu. Pobeda od 1:0 odjeknula je svetom, a Srbija je u tom trenutku držala sudbinu u svojim rukama pred poslednje kolo.

Johanesburg i meč sa Australijom: Tragičan rasplet

Dana 23. juna 2010. godine na stadionu "Mombela" (iako je meč igran na stadionu "Bofokeng" u Rustenburgu) odnosno na stadionu "Bofokeng", Srbija je ušla u duel sa Australijom sa jasnom računicom. Pobeda protiv "kengura" sigurno je vodila Srbiju u osminu finala, i to najverovatnije sa prvog mesta u grupi, što bi za rivala u nokaut fazi donelo selekciju Sjedinjenih Američkih Država.

Prvo poluvreme utakmice protiv Australije bilo je verovatno najboljih 45 minuta koje je reprezentacija Srbije odigrala na turniru. Antićev tim je potpuno dominirao, stvarajući šansu za šansom.

Miloš Krasić je promašio prazan gol nakon što je obišao golmana Marka Švarcera, Nikola Žigić je glavom šutirao zamalo pored stative, dok su udarci Branislava Ivanovića i Milana Jovanovića završavali tik pored gola ili u rukama australijskog čuvara mreže. Propuštene prilike iz prvog poluvremena surovo su kažnjene u nastavku.

Šok u drugom poluvremenu

Australija, koja do tog trenutka nije pokazala gotovo ništa, iskoristila je pad u igri Srbije i pad fizičke snage:

• 69. minut: Tim Kejhil je nadskočio odbranu Srbije posle centaršuta sa desne strane i glavom poslao loptu u sam ugao Stojkovićevog gola za šokantnih 0:1.
• 73. minut: Samo četiri minuta kasnije, Brett Holman je prihvatio loptu na sredini terena, povukao je neometan i sa više od 25 metara uputio strahovit udarac koji je iznenadio Stojkovića za 0:2.
• 84. minut: Zoran Tošić je šutirao sa distance, Švarcer kratko odbio loptu, a Marko Pantelić natrčao i smanjio na 1:2, vrativši nadu.

U preostalih desetak minuta Srbija je krenula na sve ili ništa. U 89. minutu dogodio se najkontroverzniji trenutak turnira za Srbiju – australijski defanzivac Tim Kejhil očigledno je igro rukom u sopstvenom šesnaestercu posle skok-duela sa Pantelićem. Uprkos burnim protestima srpskih igrača, urugvajski sudija Horhe Larrionda nije dosudio čist penal za Srbiju.

Utakmica je završena rezultatom 1:2. U drugom meču grupe Nemačka je savladala Ganu sa 1:0. Tabela je izgledala nemilosrdno: Nemačka 6 bodova, Gana 4 (gol-razlika 2:2), Srbija 3 (gol-razlika 2:3), Australija 4 (gol-razlika 3:6). Srbija je završila na poslednjem, četvrtom mestu u grupi.

Rezultati utakmica Srbije u Grupi D

Tabela Grupe D na Mundijalu 2010.

Analiza uzroka neuspeha i taktički propusti

Mundijal 2010. ostao je zabeležen kao jedna od najvećih propuštenih prilika u istoriji srpskog fudbala. Ekipa koja je po kvalitetu igračkog kadra pripadala samom evropskom vrhu ispala je već u grupnoj fazi.

Nekoliko ključnih faktora uticalo je na ovakav ishod:

1. Individualne greške u ključnim momentima: Neshvatljivi potezi i igranje rukom u kaznenom prostoru (Kuzmanović protiv Gane, Vidić protiv Nemačke) direktno su uticali na rezultate i usmerili tok takmičenja.
2. Neefikasnost u realizaciji: Protiv Australije stvoreno je šest izrazitih šansi u prvom poluvremenu. Nedostatak smirenosti u završnici koštao je Srbiju prolaska u osminu finala.
3. Pritisak i psihološki pad: Tim je pod pritiskom uloge favorita protiv Gane i Australije odigrao u grču, dok je protiv Nemačke, kada je bio autsajder, prikazao taktički najzreliju partiju.
4. Sudijske greške: Nedosuđeni jedanaesterac nad Pantelićem u 89. minutu protiv Australije ostaje jedna od najspornijih odluka na čitavom šampionatu.

Posledice i raspad sistema Radomira Antića

Ispadanje u grupnoj fazi izazvalo je duboke potrese u Fudbalskom savezu Srbije. Započeli su sukobi na relaciji između selektora Radomira Antića i rukovodstva FSS predvođenog Tomislavom Karadžićem.

Antić je usled suspenzije FIFA (zbog prigovora sudiji Lariondi nakon meča sa Australijom) dobio četiri meča zabrane vođenja tima. Početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. donio je remi sa Slovenijom (1:1) i tesnu pobedu nad Farskim Ostrvima, nakon čega je Antić smenjen u septembru 2010. godine.

Njegovim odlaskom naprasno je razbijen kult reprezentacije koji se gradio dve godine. Usledio je višegodišnji period nestabilnosti, promena selektora i neuspeha u kvalifikacijama, iz kog se reprezentacija teško oporavljala u narednoj deceniji.

Uprkos gorkom ukusu zbog ranog ispadanja, Mundijal 2010. ostaje upamćen po istorijskoj pobedi nad Nemačkom, prepunim tribinama i trenutku kada je Srbija živela za svoj fudbalski tim. Radomir Antić ostao je upisan u istoriju kao čovek koji je narodu vratio veru u nacionalni dres.