Mundijal 2006: Kraj zajedničke države i krah reprezentacije u Nemačkoj

Put do Nemačke: Bedem koji je zadivio Evropu

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj ostale su upamćene kao jedna od najimpresivnijih takmičarskih kampanja u istoriji domaćeg fudbala. Pod vođstvom selektora Ilije Petkovića, reprezentacija Srbije i Crne Gore svrstana je u Sedmu kvalifikacionu grupu, zajedno sa selekcijama Španije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Litvanije i San Marina. U konkurenciji apsolutnog favorita Španije i uvek neugodne Belgije, plasman na završni turnir delovao je kao izuzetno težak zadatak.

Petković je, međutim, uspeo da uspostavi izuzetno čvrst taktički sistem zasnovan na gvozdenoj disciplini i granitnoj defanzivi. Ključ uspeha ležao je u formiranju zadnje linije, koja je u medijima ubrzo prozvana "famenom četvorkom". Ovu defanzivnu formaciju činili su Goran Gavrančić, Nemanja Vidić, Mladen Krstajić i Ivica Dragutinović, uz neprikosnovenog golmana Dragoslava Jevrića na gol liniji. Njihova uigranost, fizička dominacija i skok igra neutralisali su sve protivničke napade.

Kvalifikaciona grupa 7 (Konačni plasman):
1. Srbija i Crna Gora  - 22 boda (6 pobeda, 4 remija, gol-razlika 16:1)
2. Španija             - 20 bodova (5 pobeda, 5 remija, gol-razlika 19:3)
3. Bosna i Hercegovina - 16 bodova
4. Belgija             - 12 bodova
5. Litvanija           - 10 bodova
6. San Marino          - 0 bodova

Kvalifikacije su počele minimalnom pobedom nad San Marinom (5:0) i remijem bez golova protiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Ključni momenti desili su se u okršajima sa direktnim konkurentima. U Briselu je savladana Belgija sa 2:0 golovima Zvonimira Vukića i Mateje Kežmana, dok je protiv Španije u Beogradu odigrano nerazrešeno 0:0. Jedini pogodak u celom kvalifikacionom ciklusu reprezentacija SCG primila je 7. septembra 2005. godine na stadionu "Visente Kalderon" u Madridu, kada je Raul Gonzales savladao Jevrića u remiju koji je završen rezultatom 1:1 (izjednačio Kežman).

Pobedom nad Bosnom i Hercegovinom u poslednjem kolu na stadionu Crvene zvezde rezultatom 1:0 (strelac ponovo Kežman), Srbija i Crna Gora je obezbedila prvo mesto u grupi, direktan plasman na Mundijal i poslala moćnu Španiju u baraž. Sa samo jednim primljenim golom u deset mečeva, Petkovićev tim je u Nemačku ispraćen kao potencijalno najprijatnije iznenađenje turnira.

Geopolitički kontekst i nepovoljan žreb

Ipak, optimizam koji je vladao nakon kvalifikacija počeo je naglo da kopni kako se turnir približavao. Prvi udarac stigao je na žrebu održanom 9. decembra 2005. godine u Lajpcigu. Zbog geografskih kriterijuma i specifičnog rangiranja FIFA, Srbija i Crna Gora je bila smeštena u takozvani "specijalni šešir", što je garantovalo ulazak u izuzetno tešku grupu. Voljom žreba, SCG je završila u Grupi C, koja je odmah proglašena zvaničnom "grupom smrti". Rivali su bili giganti svetskog fudbala – Argentina i Holandija – uz najjačim afričkim timom u tom trenutku, Obalom Slonovače.

Još veći destabilizujući faktor dogodio se na vanfudbalskom planu. Samo tri nedelje pre početka Svetskog prvenstva, 21. maja 2006. godine, u Crnoj Gori je održan referendum na kojem je izglasana nezavisnost. Državna Zajednica Srbija i Crna Gora zvanično je prestala da postoji.

To je stvorilo apsurdnu i istorijski nezabeleženu situaciju: reprezentacija je putovala na najveće svetsko takmičenje predstavljajući državu koja više pravno nije postojala. Zastava i himna ("Hej, Sloveni") pripadali su prošlosti, a igrači iz dve različite republike nalazili su se pod ogromnim psihološkim pritiskom. Atmosfera u i oko tima postala je napeta, a političke teme potpuno su potisnule sportski fokus.

Slučaj Petković i pukotine u svlačionici

Ono što je do kraja uništilo timski duh bila je unutrašnja kriza izazvana odlukama samog stručnog štaba. Tokom priprema u Austriji, napadač Lećea Mirko Vučinić, jedan od ređih reprezentativaca iz Crne Gore i ključna opcija u napadu, pretrpeo je povredu kolena zbog koje je morao da otpadne sa spiska.

U umesto da pozove klasičnog napadača ili mladog talentovanog igrača sa šireg spiska (poput Ognjena Koromana ili nekog drugog ofanzivca), selektor Ilija Petković povukao je potez koji će obeležiti njegovu karijeru. Na spisak je naknadno uvrstio svog sina, odbrambenog igrača Dušana Petkovića, koji je u tom trenutku nastupao za OFK Beograd.

Ova odluka naišla je na žestoku osudu javnosti, medija i samih navijača. Optužbe za nepotizam preplavile naslovne strane, a tenzija se prenela i na trening kamp u Nemačkoj. Svestan nesnosnog pritiska i negativne atmosfere koju je njegov dolazak izazvao, Dušan Petković je posle samo nekoliko dana samovoljno napustio reprezentaciju.

Međutim, pravila FIFA nisu dozvoljavala naknadnu zamenu za igrača koji se povukao iz nemedicinskih razloga. Srbija i Crna Gora je tako ostala na turniru sa samo 22 fudbalera u rosteru, oslabljena na napadačkim pozicijama i sa potpuno narušenom hemijom u svlačionici. Taktičke zamisli su pale u drugi plan, a "čuvena odbrana" ostala je bez podrške povređenog Nemanje Vidića, koji je pretrpeo povredu kolena na treningu i propustio ceo turnir.

Sastav reprezentacije Srbije i Crne Gore na SP 2006.

U sledećoj tabeli prikazan je zvanični igrački kadar koji je selektor Ilija Petković poveo u Nemačku, sa podacima o njihovim klubovima i pozicijama u tom trenutku:

\Dušan Petković je napustio kamp pre početka turnira, pa je tim brojao 22 igrača.*

Utakmice na turniru: Hronologija potpunog sloma

Holandija: Minimalan poraz uz borbu (0:1)

Prvi meč na šampionatu odigran je 11. juna 2006. godine u Lajpcigu protiv moćne selekcije Holandije. Bez suspendovanog Nemanje Vidića, zadnja linija je ipak pružila solidan otpor favorsanim "lalama". Utakmicu je odlučio samo jedan detalj u 18. minutu. Nakon brze kontre i preciznog dubinskog dodavanja Arjena Robena, krilni napadač Holandije je pretrčao Gavrančića i rutinski savladao Jevrića.

Srbija i Crna Gora je stvorila nekoliko polušansi preko Koromana i Žigića, ali bez prave realizacije. Uprkos porazu od 0:1, utisak nije bio potpuno negativan, jer se verovalo da tim ima snage da se podigne protiv Argentine.

11. jun 2006. - Lajpcig (Zentralstadion)
Srbija i Crna Gora - Holandija 0:1 (0:1)
Strelac: Roben 18'
Gledalaca: 43.000

Argentina: Istorijska sramota u Gelzenkirhenu (0:6)

Ono što se dogodilo 16. juna na "Aftins-Areni" u Gelzenkirhenu ostalo je zapisano najcrnijim slovima u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala. Argentina, vođena Rikelmeom, Saviolom i mladim Lionelom Mesijem, očitala je nezapamćenu fudbalsku lekciju Petkovićevom timu.

Rano rastrojstvo u odbrani iskoristio je Maksi Rodrigez već u 6. minutu. Selektor Petković je pokušao taktiku sa izuzetno otvorenim pristupom, što je ostavilo ogromne rupe u sredini terena i defanzivi. U 31. minutu viđen je jedan od najlepših golova u istoriji svetskih prvenstava – Esteban Kambijaso je pogodio mrežu nakon spektakularne akcije koja je uključivala čak 24 uzastopna dodavanja argentinskih igrača. Maksi Rodrigez je u 41. minutu povisio na 3:0.

Rasulo je postalo potpuna katastrofa u drugom poluvremenu. Mateja Kežman je u 65. minutu dobio direktan crveni karton zbog pogibeljnog starta nad Maskeranom. Sa igračem manje, odbrana SCG se potpuno predala. Rezervista Lionel Mesi, koji je debitovao na Mundijalima, asistirao je Hernanu Krespu u 78. minutu, potom je Karlos Tevez promešao defanzivce u 84. za 5:0, da bi sam Mesi u 88. minutu postavio konačnih i sramotnih 6:0.

16. jun 2006. - Gelzenkirhen (Veltins Arena)
Argentina - Srbija i Crna Gora 6:0 (3:0)
Strelci: M. Rodrigez 6', 41', Kambijaso 31', Krespo 78', Tevez 84', Mesi 88'
Crveni karton: Mateja Kežman (SCG) u 65. minutu

Obala Slonovače: Tragičan oproštaj od zajedničke istorije (2:3)

Poslednji meč u grupi, odigran 21. juna u Minhenu protiv Obale Slonovače, bio je bez takmičarskog značaja jer su obe ekipa već bile eliminisane. Ipak, bila je to poslednja zvanična utakmica u istoriji reprezentacije Srbije i Crne Gore.

Početak je delovao obećavajuće. Nikola Žigić je u 10. minutu iskoristio dugu loptu i savladao golmana Barryja, dok je Saša Ilić u 20. minutu povisio na 2:0 nakon greške afričke odbrane. Delovalo je da će se tim barem časno oprostiti od takmičenja.

Međutim, ponovo su na površinu isplivale neverovatne greške u odbrani. Milan Dudić je skrivio nesrećan jedanaesterac igranjem rukom, koji je Aruna Dindan pretvorio u gol u 37. minutu. U drugom poluvremenu, Dindan u 67. minutu izjednačuje na 2:2. Potpuni kolaps usledio je u 86. minutu kada je Dudić napravio još jedan identičan penal rukom u kaznenim prostoru, a Bonaventura Kalou sa bele tačke doneo preokret i pobedu Obali Slonovače (3:2). Albert Nađ je pre kraja meča zaradio dva žuta kartona i isključenje.

21. jun 2006. - Minhen (Alijanc Arena)
Obala Slonovače - Srbija i Crna Gora 3:2 (1:2)
Strelci: Dindan 37' (p), 67', Kalou 86' (p) - Žigić 10', S. Ilić 20'
Crveni karton: Albert Nađ (SCG) u 45'

Statistički pregled Grupe C

Uzroci debakla i dugoročne posledice

Krah na Mundijalu 2006. godine detaljno je analiziran u domaćoj sportskoj javnosti, a stručnjaci su izdvojili nekoliko ključnih razloga za potpunu katastrofu:

• Gubitak taktičke discipline: Taktički koncept koji je funkcionisao u kvalifikacijama potpuno se raspao u Nemačkoj. Odbrana, koja je primila jedan gol u deset utakmica, kapitulirala je čak deset puta na tri meča turnira.
• Povrede nosilaca igre: Nemanja Vidić, u tom trenutku jedan od najboljih mladih štopera sveta i novajlija u Mančester junajtedu, nije odigrao ni minut na turniru. Povreda Mirka Vučinića dodatno je skratila rotaciju u napadu.
• Narušeni međuindoor odnosi: "Slučaj Petković" trajno je narušio povrenje između selektora, igrača i javnosti. Tim više nije delovao kao jedinstvena celina.
• Politički momenat: Nestanak države tokom priprema oslobodio je ogromnu dozu nesigurnosti i odsustva patosa među fudbalerima.

Ovaj Mundijal označio je kraj jedne ere. Selektor Ilija Petković je odmah po povratku podneo ostavku, a Fudbalski savez Srbije i Crne Gore je zvanično rasformiran. Samostalna Srbija je nasledila kontinuitet u UEFA i FIFA i započela nove kvalifikacije pod vođstvom Havijera Klementea, dok je Fudbalski savez Crne Gore krenuo u izgrađivanje sopstvenog nacionalnog tima.

Krah u Nemačkoj ostao je kao opominjuća lekcija o tome kako vansportski pritisci, loša komunikacija i nepotizam mogu za samo nekoliko nedelja potpuno unštiti reprezentaciju koja je posedovala kvalitet za same domete svetskog fudbala.