Mundijal 1998: Poslednji ples velike generacije u Francuskoj

Povratak na svetsku scenu: Put do Francuske kroz kvalifikacije

Fudbalska reprezentacija SR Jugoslavije ušla je u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998. godine pod značajnim pritiskom. Zbog sankcija Ujedinjenih nacija, reprezentacija je propustila Evropsko prvenstvo 1992, Svetsko prvenstvo 1994. i Evropsko prvenstvo 1996. godine. Generacija igrača koja je u mlađim kategorijama i klupskom fudbalu dostigla sam vrh Evrope i sveta, izgubila je punu deceniju na reprezentativnom planu.

Kvalifikaciona Grupa 6 pružila je izuzetno težak zadatak. Glavni rival za prvo mesto bila je reprezentacija Španije, dok su u grupi figurirale i selekcije Češke Republike (vicešampiona Evrope iz 1996), Slovačke, Malte i Farskih Ostrva. Selektor Slobodan Santrač uspeo je da formira tim sa snažnim napadačkim potencijalom, ali i iskustvom igranja u vodećim evropskim klubovima kao što su Real Madrid, AC Milan, Lazio i Juventus.

Jugoslavija je kvalifikacije završila na drugom mestu iza Španije, zabeleživši sedam pobeda, dva remija i jedan poraz (od Španije u Valensiji). Ključne pobede ostvarene su protiv Češke u Beogradu (1:0, golom Predraga Mijatovića) i u Pragu (2:1, pogocima Dejana Savićevića i Slaviše Jokanovića). Drugoplasirana pozicija odvela je tim u baraž, gde ih je čekala selekcija Mađarske.

Istorijski baradž protiv Mađarske

Dvomeč baraža odigran u oktobru i novembru 1997. godine pretvorio se u demonstraciju sile jugoslovenskog napada. U prvom meču u Budimpešti, SR Jugoslavija je slavila sa ubedljivih 7:1. Predrag Mijatović je postigao tri gola, dok su po jedan dodali Dejan Stanković, Savo Milošević, Branko Brnović i Dejan Savićević.

Revanš u Beogradu bio je formalnost, ali je ponovo doneo visoku pobedu od 5:0, uz novih tri pogotka Mijatovića, dok meč ostaje zabeležen sa ukupnim rezultatom od 12:1. Sa ukupno sedam golova u dvomeču baraža i ukupno 14 u celim kvalifikacijama, Predrag Mijatović je postao najbolji strelac evropskih kvalifikacija, a SR Jugoslavija se na impozantan način kvalifikovala za Mundijal.

Sastav reprezentacije SR Jugoslavije na Mundijalu 1998.

Selektor Slobodan Santrač odabrao je 22 igrača koji su predstavljali vrhunac tehničkog i taktičkog kvaliteta tadašnjeg jugoslovenskog fudbala. U ekipi su se nalazili osvajači Lige šampiona, šampioni Italije, Španije i Jugoslavije.

U nastavku je prikazan kompletan igrački kadar koji je putovao u Francusku:

Grupna faza (Grupa F): Takmičarski raspored i nastupi

Voljom žreba, SR Jugoslavija je smeštena u Grupu F zajedno sa selekcijama Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke. Grupa je viđena kao izuzetno zahtevna, pre svega zbog prisustva trostrukog svetskog šampiona Nemačke, ali i politički i taktički specifičnih mečeva protiv Irana i SAD.

SR Jugoslavija – Iran 1:0 (Saint-Étienne, 14. jun)

Prvi meč na turniru odigran je na stadionu "Geoffroy-Guichard" u Sent Etijenu pred 30.600 gledalaca. Iran, predvođen kapitenom Alijem Daeijem i Hudadadom Azizijem, postavio je čvrst odbrambeni blok koji je jugoslovenski tim teško probijao u prvom poluvremenu.

Utakmicu je karakterisao oprezan ritam sa malim brojem izrazitih prilika. Odluka o pobedniku pala je u 72. minutu. Nakon prekršaja nad Pericom Ognjenovićem na ivici šesnaesterca, Siniša Mihajlović je izveo slobodan udarac. Njegov karakterističan, snažan udarac levom nogom prošao je kroz živi zid i završio u donjem desnom uglu gola Ahmadreze Abedzadeha. Pobeda od 1:0 donela je tri bod i takmičarsko rasterećenje pred ključne duеle.

SR Jugoslavija – Nemačka 2:2 (Lens, 21. jun)

Drugi susret u grupi, odigran na stadionu "Félix-Bollaert" u Lansu, bio je jedan od najboljih i najdramatičnijih mečeva celog turnira. Jugoslavija je protiv aktuelnog evropskog šampiona prikazala taktički besprekornu igru u prvih 60 minuta.

Pritisak na nemačku zadnju liniju isplatio se u 13. minutu. Nakon centaršuta Predraga Mijatovića sa leve strane, nemački golman Andreas Kpke je kratko odbio loptu, a Dejan Stanković je spretno reagovao i sproveo je u mrežu za 1:0. U 54. minutu prednost je udvostručena. Dragan Stojković Piksi je započeo akciju, dodao do Mijatovića čiji udarac Kpke ponovo nije uspeo da ukroti, a Stojković je pratio akciju i sa metar udaljenosti postigao drugi gol.

Međutim, Nemačka je reagovala u završnici meča. Selektor Berti Fogts je uveo sveže napadačke snage, dok je jugoslovenski tim počeo da posustaje na fizičkom planu. U 73. minutu, nakon slobodnog udarca Mihaela Tarnata, lopta se odbila od Siniše Mihajlovića i prevarila Ivicu Kralja (autogol Mihajlovića). Samo sedam minuta kasnije, u 80. minutu, kapiten Nemačke Oliver Birof je posle kornera skočio najviše u šesnaestercu i glavom savladao Kralja za konačnih 2:2. Propuštena je prilika da se osigura prvo mesto u grupi već u drugom kolu.

SR Jugoslavija – SAD 1:0 (Nantes, 25. jun)

Poslednji meč u grupi odigran je na stadionu "La Beaujoire" u Nantu. SR Jugoslaviji je bio potreban trijumf kako bi osigurala prolaz i eventualno borila za prvo mesto u zavisnosti od ishoda meča između Nemačke i Irana.

Utakmica je rešena na samom početku. U 4. minutu, nakon skraćenog kornera koji je izveo Dragan Stojković, lopta je odbijena do Siniše Mihajlovića, koji šalje jak centaršut u šesnaesterac. Odbrambeni igrač Slobodan Komljenović reagovao je glavom i postigao svoj prvi gol na šampionatu. Jugoslavija je kontrolisala ostatak meča, imala nekoliko prilika preko Miloševića i Ognjenovića, ali se rezultat nije menjao. Zbog bolje ukupne gol-razlike, Nemačka je zauzela prvo mesto u grupi, dok je SR Jugoslavija sa pozicije broj dva otišla u osminu finala na okršaj sa pobednikom Grupe E – reprezentacijom Holandije.

Osmina finala: Dramatičan dvoboj protiv Holandije u Tuluzu

Nacionalni tim se 29. juna 1998. godine na stadionu "Stadium de Toulouse" u Tuluzu suočio sa reprezentacijom Holandije. Ekipa koju je sa klupe predvodio Gus Hidink u tom trenutku je smatrana jednim od glavnih favorita za osvajanje titule, sa zvezdama kao što su Edvin van der Sar, Klarens Sedorf, Edgar Davids, Patrik Klajvert i Denis Bergkamp.

Prvo poluvreme i taktičko nadmudrivanje

Holandija je od samog starta preuzela terensku inicijativu, diktirajući tempo u sredini terena preko Edgara Davidsa i Ronalda de Bura. Jugoslavija se opredelila za čvrst blok i brzu transformaciju po osvojenoj lopti.

Pritisak Holanđana dao je rezultat u 38. minutu. Dugotrajnu akciju sa sredine terena preciznim pasom unapred krunisao je Frank de Bur, pronašavši Denisa Bergkampa. Napadač Arsenala je u trku primio loptu na desnoj strani šesnaesterca, oslobodio se Slobodana Komljenovića i udarcem u bliži ugao savladao Ivicu Kralja, koji je slabije reagovao. Na odmor se otišlo sa vođstvom "Lala" od 1:0.

Izjednačenje i ključni momenat u 52. minutu

Drugo poluvreme donelo je potpunu promenu u igri Jugoslavije. U 48. minutu, Dragan Stojković je izveo slobodan udarac sa desne strane, napravio odličan centaršut na drugu stativu, gde se Slobodan Komljenović oslobodio svog čuvara i glavom sa pet metara zakucao loptu u mrežu Edvina van der Sara za izjednačenje – 1:1.

Samo četiri minuta kasnije, u 52. minutu, dogodio se momenat koji je obeležio celokupno učešće Jugoslavije na Mundijalu. Nakon akcije po levoj strani i ubačene lopte, Vladimir Jugović je ušao u šesnaesterac gde ga je sa leđa faulirao Ronald de Bur. Glavni sudija meča, Hose Marija Garsija-Aranda iz Španije, bez oklevanja je pokazao na belu tačku.

Odgovornost je preuzeo Predrag Mijatović, napadač Real Madrida koji je samo mesec dana ranije golom u finalu protiv Juventusa doneo svojoj ekipi titulu šampiona Evrope. Mijatović je odlučio da šutira snažno po sredini gola. Van der Sar se bacio u svoju desnu stranu, ali je lopta izašla visoko i umesto u mreži završila na prečki, odbivši se natrag u polje. Promašeni penal proizveo je veliki psihološki šok u redovima jugoslovenskog tima.

Grafički prikaz izvođenja penala u 52. minutu:

       [ Presudna prečka ]
===================================
|                                 |
|               (X)               |  <-- Lopta udara u prečku
|                                 |
|  [Van der Sar]                  |
|  (Bacio se desno)               |
===================================
               o (Lopta)
              / 
             /  
       [Predrag Mijatović]

Finiš utakmice i pogodak Edgara Davidsa

Nakon promašenog jedanaesterca, ritam utakmice se promenio. Jugoslavija je postupno gubila svežinu, a povreda Siniše Mihajlovića dodatno je oslabila zadnju liniju. Selektor Santrač je izvršio izmene, uveo Nišu Saveljića i Dejana Savićevića (koji je rovit ušao u završnici), ali je Holandija preuzela potpunu kontrolu nad utakmicom.

Ivica Kralj je u nekoliko navakata sjajnim intervencijama spasavao gol nakon udaraca Bergkampa i Klajverta. Kada se činilo da će utakmica otići u produžetke, u drugom minutu sudijske nadoknade (92. minut), Holandija je izvela skraćeni korner. Lopta je došla do Edgara Davidsa na oko 20 metara od gola. Vezni igrač Juventusa je uputio prizemni, izuzetno precizan udarac kroz gužvu igrača. Lopta je prošla pored pokrivenog Kralja i završila u donjem levom uglu gola.

Utakmica je završena rezultatom 2:1 za Holandiju, a SR Jugoslavija je završila svoje učešće u osmini finala.

Analiza performansi i taktičkih faktora

Analiza učešća SR Jugoslavije na Svetskom prvenstvu 1998. pokazuje nekoliko ključnih taktičkih i fizičkih elemenata koji su uticali na krajnji domet:

• Fizička sprema i pad u završnicama: Ekipa je u dve ključne utakmice (protiv Nemačke i protiv Holandije) primila odlučujuće golove u poslednjih 20 minuta meča. Fizički pad u drugom poluvremenu onemogućio je održavanje visokog intenziteta u defanzivnom bloku.
• Iskorišćenost prekida: Nacionalni tim je pokazao izuzetnu efikasnost iz prekida. Sve pogotke na turniru (Mihajlović protiv Irana, Stanković i Stojković protiv Nemačke, Komljenović protiv SAD i Holandije) inicirali su prekidi koje su izvodili Stojković i Mihajlović.
• Igra u otvorenom polju: Unatoč velikom broju kreativnih igrača (Stojković, Savićević, Mijatović, Jugović), tim je teško kreirao šanse iz poseda protiv organizovanih odbrana kakve su imale Nemačka i Holandija.
• Uloga Slobodana Komljenovića: Defanzivac MSV Duisburga bio je neočekivani junak reprezentacije. Uskočio je u tim i postao najbolji strelac ekipe sa dva postignuta gola na turniru, prikazavši odličnu igru u skoku.

Istorijski značaj i kraj jedne fudbalske ere

Mundijal u Francuskoj 1998. godine označio je kraj reprezentativnog vrha za generaciju koja je obeležila jugoslovenski fudbal kasnih osamdesetih i tokom devedesetih godina. Igrači poput Dragana Stojkovića, Dejana Savićevića i Siniše Mihajlovića odigrali su svoj poslednji Svetski šampionat u karijeri.

Prečka Predraga Mijatovića iz Tuluza ostala je u kolektivnom sećanju ljubitelja fudbala kao simbol propuštene prilike jedne darovite generacije. Pobeda nad Holandijom bi u četvrtfinalu donela okršaj protiv Hrvatske, koja je u kasnijem toku turnira stigla do bronzane medalje.

Nakon 1998. godine, reprezentacija je pod imenom SR Jugoslavija izborila još plasman na Evropsko prvenstvo 2000. godine u Belgiji i Holandiji (gde je ponovo eliminisana od Holandije u četvrtfinalu sa ubedljivih 6:1), čime je definitivno stavljena tačka na međunarodni nastup ove reprezentativne garde pod tim imenom i zastavom.