Milan Lane Jovanović: Strelac istorijskog gola protiv Nemačke

Rani fudbalski koraci i razvoj u domaćem prvenstvu

Milan Jovanović je rođen 18. aprila 1981. godine u Bajinoj Bašti, gde je načinio prve fudbalske korake pre nego što je njegov projekat usmeren ka valjevskoj Budućnosti. Već u ranom dečačkom dobu isticao se specifičnom motoričkom konstitucijom, izuzetnom brzinom na prvih nekoliko metara i urođenim agresivnim pristupom igri. Njegov talent ubrzo su primetili skauti FK Vojvodina, kluba koji je krajem devedesetih godina prošlog veka važio za jednu od najboljih sredina za razvoj mladih igrača u Jugoslaviji.

Dolazak u Novi Sad predstavljao je prekretnicu u Jovanovićevom razvoju. U dresu Vojvodine debitovao je u seniorskoj konkurenciji i ubrzo postao standardan prvotimac. Njegova sposobnost da sa leve bočne pozicije ulazi u sredinu, probija odbrane licem okrenut ka golu i udarcem sa distance ugrožava protivničke mrežice napravila je od njega jednog od najtraženijih mladih krilnih napadača u regionu. U periodu od 1999. do 2003. godine, Jovanović je za Vojvodinu odigrao preko 40 zvaničnih utakmica, postigavši 10 golova, što je u tadašnjem defanzivno orijentisanom prvenstvu bio izuzetan učinak za krilnog igrača.

Tehničke i taktičke karakteristike

Fudbalski profil Milana Jovanovića odlikovala je retka kombinacija fizičke snage, promene ritma i izuzetne agresije u završnici akcija. Za razliku od klasičnih krila tog vremena koja su težila isključivo centaršutu sa bočnih linija, Jovanović je delovao kao povučeni napadač.

• Eksplozivnost: Prva tri koraka omogućavala su mu sticanje prednosti u odnosu na bilo kog defanzivca.
• Šut levom nogom: Njegov udarac odlikovala je izuzetna rotacija i jačina, naročito iz dotrčavanja.
• Igra bez lopte: Neprestano je vršio pritisak na zadnju liniju protivnika, ne štedeći se u defanzivnim zadacima.

Inostrani izazovi: Istočna Evropa i odskočna daska

Dobre partije u srpskom šampionatu privukle su pažnju bogatih klubova sa istoka Evrope. Godine 2003. Jovanović potpisuje za ukrajinski Šahtjor iz Donjecka, klub koji je u tom trenutku gradio evropsku imperiju pod vođstvom bogatih vlasnika i dovodio izuzetno kvalitetne igrače.

Međutim, period u Ukrajini ostao je obeležen teškim povredama i jakom konkurentskom borbom unutar tima. Jovanović nije uspeo da u potpunosti ostvari kontinuitet nastupa, odigravši svega šest utakmica uz jedan postignuti pogodak. U potrazi za minutažom, 2004. godine prelazi u moskovsku Lokomotivu. Ipak, ni u Rusiji situacija nije bila znatno bolja, jer su hronični problemi sa povredama ponovo usporili njegov igrački uspon. U naredne dve sezone u Moskvi upisao je svega tri zvanična nastupa.

U tom trenutku, karijera 25-godišnjeg napadača nalazila se na prekretnici. Mnogi su smatrali da su povrede trajno narušile njegov potencijal, ali je Jovanović u Letu 2006. godine doneo odluku koja će mu u potpunosti promeniti fudbalski put – potpisao je za belgijski Standard iz Liježa.

Zlatno doba u Standardu iz Liježa

Dolazak na stadion "Moris Dufran" bio je najbolji mogući potez za Jovanovićevu karijeru. Pod trenerskom palicom Mlašela Pređoma, a kasnije i Lasla Bölönija, Jovanović je dobio potpunu slobodu u napadu i postao centralna figura tima koji je prekinuo višedecenijsku dominaciju Anderlehta i Briža.

Sezone dominacije i osvajanje Belgije

U tandemu sa Diegetom Mbokanijem, i uz podršku mladog Aksela Vitsela i Stijena De Smeta u sredini terena, Jovanović je terorisao odbrane u belgijskom šampionatu. Standard je u sezoni 2007/08. osvojio titulu šampiona Belgije, prvu posle 25 godina čekanja. Jovanović je te sezone bio ključni igrač tima, a njegova izuzetna izdanja donela su mu nagradu za Najboljeg igrača belgijske lige (Profvoetballer van het Jaar), kao i prestižnu "Zlatnu kopačku" Belgije za 2009. godinu.

U sezoni 2008/09. Standard je odbranio titulu u dramatičnom dvo meču plej-ofa protiv Anderlehta. Jovanović je u Ligi šampiona i Kupu UEFA odigrao fantastične mečeve protiv klubova poput Liverpula, Evertona i Real Madrida, potvrdno odgovorivši na pitanje da li ima kvalitet za sam svetski vrh. Za četiri godine u Liježu odigrao je 153 meča u svim takmičenjima i postigao 69 golova, čime je stekao status klupske legende.

Reprezentativna afirmatacija pod vođstvom Radomira Antića

Svoj debi za reprezentaciju Srbije Milan Jovanović je ubeledio 2. juna 2007. godine u Helsinkiju protiv Finske, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Ušao je sa klupe i odmah postigao pogodak za konačnu pobedu od 2:0, čime je nagovestio kakvu će ulogu imati u nacionalnom dresu.

Dolaskom Radomira Antića na mesto selektora u avgustu 2008. godine, reprezentacija Srbije dobija potpuno novu dimenziju, a Milan Jovanović postaje nezamenljivi šraf u formaciji 4-4-2. Trijaž u napadu koji su činili Jovanović na levom krilu, Miloš Krasić na desnom i Nikola Žigić u špicu, predstavljao je jedan od najubitačnijih napadačkih šablona u evropskim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.

Jovanović je bio nezaustavljiv tokom kvalifikacija. Njegovi golovi protiv Rumunije (kako u Temišvaru, tako i u Beogradu prilikom istorijske pobede od 5:0 za plasman na Mundijal) i Litvanije bili su presudni za osvajanje prvog mesta u grupi ispred moćne Francuske.

Svetsko prvenstvo 2010: Port Elizabet i trenutak za večnost

Srbija je na Svetsko prvenstvo u Južnu Afriku otputovala sa velikim očekivanjima. Nakon uvodnog poraza od Gane (0:1) u Pretoriji, utakmica drugog kola Grupe D protiv Nemačke, odigrana 18. juna 2010. godine u Port Elizabetu na stadionu "Nelson Mandela Bej", imala je eliminacioni karakter za srpski tim.

Analiza utakmice Srbija - Nemačka (1:0)

Nemačka je u meč ušla kao apsolutni favorit nakon ubedljive pobede nad Australijom (4:0). Međutim, Antićeva taktika i agresivnost srpskih igrača u potpunosti su paralisali igru "pancera". Ključni trenutak dogodio se u 37. minutu kada je nemački napadač Miroslav Kloze dobio drugi žuti karton od španskog sudije Alberta Undijana Maljenka zbog faula nad Dejanom Stankovićem.

Samo minut kasnije, Srbija izlaže perfektnu akciju sa desne strane:

1. Miloš Krasić se oslobađa svog čuvara Holgera Badštubera i šalje centaršut na drugu stativu.
2. Visoki Nikola Žigić nadskače Filipa Lama i glavom spušta loptu u šesterac.
3. Milan Jovanović iz drugog plana utrčava, hvata volej levom nogom i sa oko četiri metra matira golmana Manuela Nojera.

Skok u kanal: Slavlje koje je obišlo planetu

Ono što je usledilo nakon postizanja pogotka uđe u istoriju svetskih prvenstava. U naletu neobuzdanog ekstaza i adrenalina, Jovanović je potrčao ka tribini sa srpskim navijačima iza gola. Preskočio je reklamne table i zaštitnu ogradu, ne primetivši da se iza nje nalazi duboki betonirani kanal (rov) predviđen za obezbeđenje i komunikaciju.

Jovanović je jednostavno nestao iz kadra televizijskih kamera. Njegovi saigrači, predvođeni Branislavom Ivanovićem, dotrčali su do ivice i sa nevericom gledali u provaliju visoku preko dva metra gde je Jovanović, na sreću bez ikakvih povreda, slavio pogodak sa rukama u vazduhu. Taj trenutak i reakcija komentatora postali su instant viralan hit širom sveta i jedan od najprepoznatljivijih vizuelnih simbola Mundijala 2010.

U drugom poluvremenu, Vladimir Stojković je odbranio penal Lukasu Podolskom, a Srbija je sačuvala prednost od 1:0 i ostvarila prvu pobedu nad Nemačkom na planetarnim smotrama još od 1962. godine.

I pored te velike pobede, Srbija je u poslednjem kolu poražena od Australije (1:2) i završila je takmičenje u grupi, ali je Jovanovićev gol protiv Nemačke ostao zapisan u istoriji srpskog sporta.

Epizoda u Liverpulu: Odlazak na kultni Enfild

Svojim partijama u Standardu i reprezentaciji Srbije, Jovanović je privukao pažnju najvećih evropskih klubova. U zimskom prelaznom roku 2010. godine, legenda Liverpula Rafa Benitez uspeo je da dogovori njegov besplatan transfer za leto te godine. Jovanović je potpisao predugovor sa engleskim gigantom.

Međutim, pre nego što je Jovanović zvanično stigao na Enfild, Benitez je napustio klub, a na njegovo mesto seo je Roj Hodžson. Ova promena na trenerskoj klupi značajno je uticala na Jovanovićev status u Engleskoj.

Izazovi u Premijer ligi

Jovanović je debitovao za Liverpul u kvalifikacijama za Ligu Evrope protiv Rabotničkog, a ubrzo je odigrao i prve mečeve u Premijer ligi. Svoj prvi zvanični gol za "Redse" postigao je 22. septembra 2010. godine u meču Liga kupa protiv Nortempton Tauna.

Učinak Milana Jovanovića u Liverpulu:

• Ukupno nastupa: 18
• Golovi: 2 (protiv Nortemptona u Liga kupu i Steaue u Ligi Evrope)
• Premijer liga nastupi: 10 (od toga 5 u startnoj postavi)

Taktika koja je preferirala dugacke lopte i defanzivniji pristup Roja Hodžsona nije odgovarala Jovanovićevom stilu igre. Kada je Kenii Dalgliš preuzeo tim u drugom delu sezone, Jovanović je pao u drugi plan. Uprkos skromnoj minutaži, srpski fudbaler je uvek isticao izuzetno poštovanje prema klubu, navijačima i kulturi koju nosi Liverpul.

Povratak u Belgiju i završetak karijere u Anderlehtu

Nakon jedne sezone na Enfildu, u leto 2011. godine Jovanović donosi odluku da se vrati u Ligu u kojoj je pružio najbolje partije. Na iznenađenje navijača Standarda, potpisao je trogodišnji ugovor sa njihovim najvećim rivalom – Anderlehtom iz Brisela.

U dresu Anderlehta pokazao je da nije izgubio osećaj za gol i kreaciju. Bio je jedan od ključnih igrača u osvajanju dve nove titule šampiona Belgije (2011/12. i 2012/13.). Tokom dve sezone u Briselu, odigrao je 88 mečeva u svim takmičenjima, postigao 24 gola i upisao 25 asistencija.

Godine 2013, nakon isteka ugovora sa Anderlehtom, Jovanović je u 32. godini odlučio da okonča profesionalnu igračku karijeru, uprkos ponudama nekoliko evropskih i kineskih klubova. Otišao je pod svojim uslovima, ostavivši iza sebe impresivnu biografiju.

Stil igre, uticaj i fudbalsko nasleđe

Milan Lane Jovanović ostaje upamćen kao jedan od najbeskompromisnijih igrača koji su nosili dres sa državnim grbom. Njegov pristup fudbalu bio je prožet visokim intenzitetom, direktnošću i emotivnim nabojem koji ga je spajao sa navijačima.

Nakon završetka karijere, Jovanović se povukao iz javnog života i trenerskih voda, posvetivši se porodici i privatnom biznisu u Novom Sadu. Njegovi sinovi krenuli su njegovim stopama u mlađim kategorijama Vojvodine, nastavljajući fudbalsku tradiciju porodice Jovanović.

Gol protiv Nemačke u Port Elizabetu i čuveni skok u kanal ostaju trajno svedočanstvo o vremenu kada je Srbija imala tim kadar da nadigra najjače svetske sile, sa Lanetom Jovanovićem kao simbolom te generacije.