Litvanija 2013: Evropsko zlato i krunisanje Drulovićeve omladinske generacije

Kontekst i stvaranje šampionskog tima

Uspeh u Litvaniji nije došao slučajno, niti je bio plod puke sreće. Bio je to rezultat pažljivo planiranog procesa i selekcije koja je započeta godinama ranije kroz mlađe selekcije Fudbalskog saveza Srbije. Omladinska reprezentacija Srbije pre leta 2013. godine prošla je kroz izuzetno zahtevne kvalifikacione cikluse, gde je morala da dokaže stabilnost i taktičku zrelost protiv vrhunskih evropskih rivala.

Imenovanje Ljubinka Drulovića za selektora pokazalo se kao jedan od najboljih poteza u novijoj istoriji FSS-a. Bivši reprezentativac i igrač sa bogatim internacionalnim iskustvom uneo je u svlačionicu smirenost, radnu etiku i prepoznatljiv portugalski model taktičke discipline. Drulović je formirao grupu igrača koja se nije plašila nijednog protivnika, insistirajući na čvrstoj defanzivnoj blok formaciji, brzem tranziciji po osvojenoj lopti i maksimalnom korišćenju prekida.

Srce ovog tima činili su igrači iz domaćeg šampionata, pre svega iz škola Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine, dopunjeni talentima koji su rano otišli u inostranstvo ili stasavali u evropskim akademijama. Snaga ove ekipe nije ležala isključivo u pojedinačnom kvalitetu, iako su u timu bili igrači poput Aleksandra Mitrovića ili Sergeja Milinković-Savića, već u neverovatnom zajedništvu i hemiji unutar grupe.

Put kroz kvalifikacije

Srbija je put do Litvanije morala da krči kroz dva kruga kvalifikacija. U prvom krugu, održanom u Srbiji u oktobru 2012. godine, osvojeno je prvo mesto u konkurenciji Slovačke, Moldavije i Jermenije. Sa tri ubedljive pobede i gol-razlikom 11:0, Drulovićev tim je poslao jasnu poruku rivalima.

Međutim, pravu proveru zrelosti ekipa je imala u elitnoj rundi kvalifikacija odigranoj u junu 2013. godine u Srbiji. Grupa sa Švajcarskom, Slovačkom i Irskom bila je izuzetno teška. Ključni momenat kvalifikacija odigrao se u meču protiv Švajcarske, gde je Srbija slavila sa 1:0 golom Ognjena Ožegovića. Nakon remija sa Irskom (2:2) i pobede nad Slovačkom (1:0), Srbija je obezbedila mesto među osam najboljih reprezentacija u Evropi.

Roster zlatne generacije: Heroji iz Litvanije

Selektor Ljubinko Drulović na završni turnir poveo je 18 fudbalera koji su tokom čitavog šampionata delovali kao jedno. Spisak je bio spoj izuzetne fizičke snage, tehničke prefinjenosti i taktičke discipline.

U nastavku je detaljan pregled igrača koji su iznijeli teret osvajanja evropskog zlata u Litvaniji 2013. godine:

Grupna faza: Taktička zrelost i prolaz među četiri najbolje ekipa

Turnir u Litvaniji održan je od 20. jula do 1. avgusta 2013. godine. Srbija se voljom žreba našla u Grupi B sa reprezentacijama Turske, Gruzije i jednim od glavnih favorita za titulu, selekcijom Francuske.

Pobeda protiv Turske na otvaranju (2:1)

Srbija je takmičenje otvorila 20. jula u Marijampolju protiv neugodne reprezentacije Turske. Drulovićeva ekipa je ušla u meč izuzetno motivisano i stvorila rano vođstvo. Već u 3. minutu Luković je sjajno izveo prekid, a kapiten Marko Pavlovski je asistirao Andriji Lukoviću za vodeći pogodak. Srbija je kontrolisala ritam utakmice, dominirala u sredini terena preko Milinković-Savića i Maksimovića, a u 54. minutu Aleksandar Mitrović je povisio na 2:0 nakon odličnog skoka i udarca glavom.

Turska je uspela da smanji rezultat u 88. minutu preko Nijaza Naza, ali je odbrana Srbije na čelu sa talentovanim golmanom Predragom Rajkovićem izdržala završni pritisak i zabeležila izuzetno važne tri boda na startu turnira.

Trijumf nad Gruzijom (1:0)

Tri dana kasnije, u Kaunasu, Srbija je odmerila snage sa Gruzijom, koja je u prvom kolu iznenadila Francusku remijem. Bila je to fizički izuzetno zahtevna utakmica protiv zatvorenog protivnika koji se branio sa velikim brojem igrača.

Srbija je strpljivo gradila napade, čekajući svoju šansu. Trenutak odluke dogodio se u 74. minutu. Rezervista Dejan Meleg poslao je odličan centaršut, a Dejan Jeftić pravio grešku u odbrani Gruzije što je iskoristio Dejan Meleg lansirajući akciju u kojoj je Dejan Meleg pronašao Dejana Melega, ali je konačnu realizaciju izveo Miloš Veljković proigravši Mijata Gaćinovića koji šalje loptu u mrežu za 1:0. Ova pobeda donela je Srbiji siguran plasman u polufinale već posle dva odigrana kola.

Taktičko odmeravanje sa Francuskom (1:1)

Poslednji meč u grupi odigran je 26. jula protiv Francuske u Kaunasu. Oba tima su već obezbedila prolaz u polufinale, pa su selektori Ljubinko Drulović i Fransis Smerecki kombinovali sastave kako bi odmorili ključne nosioce igre.

Francuska je povela u 31. minutu golom Adrijena Rabioa, tada mlada zvezde Pariz Sen Žermena. Srbija se, međutim, nije predavala i nastavila je da igra svoju prepoznatljivu igru. Izjednačenje je stiglo u 62. minutu kada je Marko Pavlovski izveo slobodan udarac, a napadač Uroš Đurđević preciznim udarcem savladao francuskog golmana. Meč je završen rezultatom 1:1, što je Srbiji donelo prvo mesto u grupi zbog bolje gol-razlike.

Polufinale protiv Portugalije: Drama jedanaesteraca i rađanje heroja

Polufinalni duel odigran 29. jula u Alitusu protiv selekcije Portugalije ušao je u anale srpskog omladinskog fudbala kao jedan od najuzbudljivijih mečeva u istoriji ovog takmičenja. Portugalci su u grupnoj fazi dominirali napadačkim fudbalom i važili su za blagog favorita u ovom duelu.

Rešetanje u regularnom toku i produžecima

Utakmica je počela šokantno za Srbiju. Portugalija je preuzela terensku inicijativu i povela već u 4. minutu golom Bernardas Silve. Prilagođavanje na agresivan stil protivnika trajalo je dvadesetak minuta, a onda je Srbija pokazala šampionski karakter. U 39. minutu, posle sjajne kombinacije na desnoj strani, Uroš Đurđević se izborio za loptu i matirao portugalskog čuvara mreže za 1:1.

U drugom poluvremenu viđena je velika borba na sredini terena. Portugalci su ponovo došli do prednosti u 79. minutu kada je Alexandre Guedes iskoristio nepažnju u odbrani Srbije. Kada se činilo da je meč izgubljen i da će se Srbija boriti samo za treće mesto, na scenu je stupio rezervista Mijat Gaćinović. U 85. minutu, nakon brze kontre i asistencije Aleksandra Mitrovića, Gaćinović je hladnokrvno poslao loptu pod prečku za 2:2 i odveo meč u produžetke.

U dodatnih 30 minuta nije bilo pogodaka, iako su oba tima imala po nekoliko polušansi, pa je o prvom finalisti odlučivala penal-serija.

Čuda Predraga Rajkovića sa bele tačke

Penal-serija donela je neviđenu dramu. Za Srbiju su pogađali Pavlovski, Mijat Gaćinović i Miloš Veljković, dok su neprecizni bili Uroš Đurđević i Sergej Milinković-Savić. Sa druge strane, Portugalci su imali priliku da reše meč, ali je tada zasijao 17-godišnji golman Predrag Rajković.

Rajković je odbranio udarce Rafaela Žorža i Žoao Tešeire, unoseći potpunu nervozu u redove Portugalaca. U šestoj seriji, nakon što je Dejan Meleg bio siguran za Srbiju, Rajković je fantastičnom paradom zaustavio udarac Markosa Lopesa i doneo Srbiji veliko slavlje i plasman u finale Evropskog prvenstva.

Finale u Marijampolju: Rušenje Francuske i krunisanje u šampione

Veliko finale odigrano je 1. avgusta 2013. godine na stadionu "Sūduva" u Marijampolju pred više od 3.000 gledalaca. Protivnik je ponovo bila moćna Francuska, predvođena zvezdama poput Adrijena Rabioa, Entonija Marsijala, Ajmerika Laporta i Jasina Benzije. Francuzi su priželjkivali revanš za remi u grupnoj fazi i važili su za apsolutnog favorita prema ocenama stručnjaka.

Taktički plan Ljubinka Drulovića

Selektor Ljubinko Drulović postavio je besprekornu taktičku zamku. Srbija se postavila u čvrstu formaciju 4-2-3-1, sa zadatkom da zatvori prilaze golu, udvoji brza francuska krila i maksimalno iskoristi fizičku dominaciju Aleksandra Mitrovića u duelu sa centralnim štoperima Laportom i Konteom.

Od samog početka meča, odbrana Srbije na čelu sa kapitenom Milošem Veljkovićem i Aleksandrom Filipovićem funkcionisala je bez greške. Petar Golubović na desnom i Nikola Antić na levom beku neutralisali su sve pokušaje francuskih krilnih napadača, dok su Nemanja Maksimović i Sergej Milinković-Savić zagospodarili sredinom terena.

Zlatni trenutak Andrije Lukovića

Momenat odluke, koji je uostalom ušao u istoriju srpskog sporta, dogodio se u 57. minutu utakmice. Zlatna akcija počela je na polovini Srbije. Lopta je došla do kapitena Marka Pavlovskog koji šalje sjajan pas u prostor za Aleksandra Mitrovića. Napadač Srbije je zagradio štopera Francuske, izdržao duel na leđima, a zatim idealno odigrao povratnu loptu na ivicu šesnaesterca.

Na nju je natrčao Andrija Luković i prizemnim, izuzetno preciznim udarcem levom nogom poslao je u donji desni ugao francuskog golmana Kventina Beunardoa. Mreža se zatresla, a igrači Srbije su potrčali u zagrljaj pred navijačima u Litvaniji.

REZULTAT FINALA EP U19 (2013):
=========================================
SRBIJA      1 : 0      FRANCUSKA
(A. Luković 57')
=========================================
Stadion: Sūduva, Marijampolj (Litvanija)
Gledalaca: 3.200
Sudija: Aleksej Kulbakov (Belorusija)

Nakon primljenog gola, Francuska je bacila sve karte na napad. Selektor Smerecki je uveo sve raspoložive napadačke snage, uključujući Entonija Marsijala, ali je defanzivni bedem Srbije bio nesalomiv. Golman Predrag Rajković dominirao je u kaznenom prostoru, hvatajući sve visoke lopte i pravovremeno intervenišući kod opasnih udaraca iz daljine.

Kada je beloruski sudija Aleksej Kulbakov označio kraj utakmice u 93. minutu, slavlje je moglo da počne. Srbija je postala šampion Evrope u omladinskoj konkurenciji po prvi put u svojoj istoriji pod tim imenom.

Analiza šampionskog modela i taktičkih elemenata

Uspeh reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Litvaniji temeljio se na nekoliko ključnih taktičkih i psiholoških faktora koje je uspostavio Ljubinko Drulović sa svojim stručnim štabom.

1. Defanzivna stabilnost i tranzicija

Srbija je na celom turniru primila samo četiri gola na pet utakmica, što je impresivan podatak uzimajući u obzir kvalitet protivnika poput Francuske i Portugalije. Drulović je uspeo da ukomponuje četverac ispred Rajkovića tako da među linijama nije bilo praznog prostora. Blok je bio plitak, ali izuzetno agresivan. Osvojene lopte su se odmah prosleđivale na krilne pozicije za brze kontranapade preko Gaćinovića i Čavrića.

2. Uloga Aleksandra Mitrovića kao "sidra"

Iako je postigao samo jedan gol na turniru (protiv Turske), Aleksandar Mitrović je bio ključni igrač u napadačkom sistemu. Njegova sposobnost da primi loptu pod pritiskom dvojice odbrambenih igrača, sačuva je i proigra saigrače iz drugog plana (što je rezultiralo i pobedonosnim golom u finalu) pravila je ogromne probleme svim protivnicima.

3. Fenomenalna fizička pripremljenost i karakter

Srbija je dobijala duele u samim završnicama mečeva. Povratak protiv Portugalije sa 1:2 na 2:2 u 85. minutu bio je čist dokaz vrhunske fizičke pripreme i mentala pobednika. Igrači nisu padali pod pritiskom ni u najtežim momentima.

Značaj titule za srpski fudbal i kasniji razvoj generacije

Titula iz Litvanije 2013. godine predstavlja prekretnicu u novijoj istoriji srpskog reprezentativnog fudbala. Ona je razbila dugogodišnji kompleks niže vrednosti na velikim takmičenjima i dokazala da Srbija raspolaže resursima i talentom za sam vrh evropskog i svetskog fudbala.

Od Litvanije do Novog Zelanda

Pravi značaj ove generacije pokazao se dve godine kasnije. Skelet tima iz Litvanije (Rajković, Veljković, Milinković-Savić, Maksimović, Gaćinović) u kombinaciji sa generacijom 1995/1996. pod vođstvom Veljka Paunovića otišao je korak dalje i osvojio Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina na Novom Zelandu 2015. godine.

Osvajanje zlata u Litvaniji poslužilo je kao neophodno iskustvo i pelcer pobedničkog mentaliteta za istorijski uspeh u Oklendu dve godine kasnije.

Karijere zlatnih orlića

Većina igrača iz ove generacije napravila je izuzetne profesionalne karijere:

• Aleksandar Mitrović je izrastao u najboljeg strelca u istoriji reprezentacije Srbije, ostvarivši vrhunsku karijeru u Engleskoj i Saudijskoj Arabiji.
• Sergej Milinković-Savić postao je jedan od najcenjenijih veznih igrača u Evropi tokom dugogodišnjeg boravka u Laciju.
• Predrag Rajković se etablirao kao standardni reprezentativni golman i uspešan internacionalac u Francuskoj i Španiji.
• Nemanja Maksimović i Miloš Veljković postali su nezamenljivi šrafovi u A reprezentaciji, učesnici svetskih i evropskih prvenstava.
• Mijat Gaćinović je ostvario zapaženu karijeru u nemačkoj Bundesligi (Ajntraht Frankfurt, Hofenhajm) i Grčkoj.

Ljubinko Drulović je nakon ovog uspeha dobio zasluženo priznanje od strane Fudbalskog saveza Srbije i proglašen je za najboljeg trenera Srbije u 2013. godini u izboru FSS-a.

Evropsko zlato iz Litvanije 2013. ostaje svetli primer kako se uz jasnu viziju, taktičku disciplinu, vrhunski rad i nepokolebljiv timski duh stiže do najvišeg stepenika pobedničkog postolja na Starom kontinentu.