Kvalifikacije za Mundijal 1998: Epski baraž i demoliranje Mađarske

Povratak iz izolacije i kompleksan kvalifikacioni put

Nakon ukidanja sportskih sankcija Ujedinjenih nacija, fudbalska reprezentacija SR Jugoslavije (koju su činili igrači iz Srbije i Crne Gore) dobila je priliku da se bori za plasman na XVI Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Žrebom u Parizu, Jugoslavija je svrstavana u Osmu kvalifikacionu grupu evropske zone, zajedno sa selekcijama Španije, Češke, Slovačke, Farskih Ostrva i Malte. Bio je to izuzetno težak zadatak, s obzirom na to da su Česi u tom trenutku bili aktuelni vicešampioni Evrope sa šampionata u Engleskoj 1996. godine, dok je Španija decenijama predstavljala sam vrh evropskog i svetskog fudbala.

Selektor Slobodan Santrač imao je na raspolaganju neverovatno talentovanu generaciju igrača. Međutim, ključni izazov bio je uigravanje tima koji godinama nije igrao takmičarske utakmice pod zastavom svoje zemlje. Pored toga, format kvalifikacija predviđao je da samo pobednici grupa direktno putuju u Francusku, dok su drugoplasirane ekipe morale u rizični baraž, osim jedne najbolja drugoplasirane reprezentacije iz svih grupa.

Kvalifikacije su počele u proleće 1996. godine ubedljivim pobedama nad Farskim Ostrvima (3:0 u Beogradu i 8:1 u Toftiru) i Maltom (6:0 u Beogradu i 5:0 u Ta' Qaliju). Ipak, pravi testovi usledili su u okršajima sa direktnim konkurentima.

Ključni mečevi u Grupi 8

Jedan od najvažnijih trenutaka kvalifikacija bila je pobeda nad Češkom u Beogradu u novembru 1996. godine rezultatom 1:0, golom Predraga Mijatovića. Očekivanja su dodatno porasla kada je izvojevana pobeda u Pragu na stadionu Letna u aprilu 1997. godine (2:1), pogodcima Dejana Savićevića i Slaviše Jokanovića. U tim trenucima činilo se da bi Jugoslavija mogla čak i do prvog mesta u grupi.

Međutim, poraz od Španije u Valensiji (0:2) i samo remi u Beogradu protiv istog rivala (1:1), uz neočekivan poraz od Slovačke u Bratislavi (1:2) pri kraju kvalifikacija, koštali su Santračev tim direktnog plasmana. Španija je završila na prvom mestu sa 26 bodova, dok je Jugoslavija zauzela drugu poziciju sa 23 boda (sedam pobeda, dva remija i jedan poraz, uz gol-razliku 29:7). Zbog slabijeg bilansa u međusobnim mečevima u odnosu na druge drugoplasirane selekcije, Jugoslavija je morala u dodatne kvalifikacije.

Žreb za baraž: Komšijski okršaj sa Mađarskom

Žrebom održanim u Zirihu određeno je da rival SR Jugoslavije u baražu bude reprezentacija Mađarske. Mađari su u svojoj kvalifikacionoj grupi zauzeli drugo mesto iza Švajcarske, a ispred Norveške i Finske. Predvođeni selektorom Lajošem Čer naijem i zvezdama poput Lajoša Detarija i Bele Iliša, Mađari su se nadali povratku na Svetsko prvenstvo na kom nisu učestvovali još od 1986. godine.

U domaćoj javnosti žreb je dočekan sa umerenim optimizmom. Iako je mađarski fudbal imao bogatu tradiciju, objektivni kvalitet igrača bio je apsolutno na strani Santračevog tima. Jugoslovenski reprezentativci su u tom trenutku nastupali za vodeće evropske klubove: Predrag Mijatović je bio prva zvezda Real Madrida, Dejan Savićević nosilac igre Milana, Vladimir Jugović nezamenjiv u Juventusu i Laciju, a Siniša Mihajlović jedan od najboljih odbrambenih igrača Serije A.

Ipak, oprez je bio prisutan zbog činjenice da su utakmice baraža uvek nosile ogromnu psihološku tenziju. Jedna greška ili loš dan mogli su da ponište dvogodišnji trud čitave generacije.

Prva utakmica: Rapsodija na Nepstadionu u Budimpešti

Dana 29. oktobra 1997. godine, na čuvenom stadionu Nep u Budimpešti pred oko 14.000 gledalaca, odigrana je prva utakmica baraža. Ono što se očekivalo kao napet i tvrd dvomeč, pretvorilo se u nezapamćenu takmičarsku demonstraciju sile već u uvodnim minutima susreta.

Selektor Santrač izveo je izuzetno ofanzivan sastav sa Kraljem na golu, Mirkovićem, Đorovićem, Mihajlovićem i Saveljićem u odbrani, Joksimovićem, Brnovićem, Jugovićem i Stojkovićem u sredini, dok su napadački tandem činili Predrag Mijatović i Dejan Savićević.

Utakmica je otvorena uraganski. Već u 2. minutu, nakon odličnog prodora i asistencije Dragana Stojkovića Piksija, Branko Brnović šutira sa ivice šesnaesterca i uz malu pomoć odbrane Mađarske matira golmana Sabolča Šafera. Domaći tim se praktično nije ni oporavio od šoka, a na semaforu je u 7. minutu stajalo 0:2. Neponovljivi Dejan Savićević promešao je odbranu Mađara na desnoj strani i milimetarski preciznim udarcem poslao loptu u dalji ugao.

Het-trik Mijatovića u Mađarskoj

Krah Mađara nastavljen je u 10. minutu. Nakon brze akcije, defanzivac Goran Đorović natrčava na odbijenu loptu i sa više od 20 metara šalje razoran udarac pod prečku domaćeg gola za neverovatnih 0:3. U tom trenutku, gledaoci na stadionu i milionski TV auditorijum bili su u potpunom neverici – meč je rešen za svega deset minuta igre.

Tada je scenu u potpunosti preuzeo Predrag Mijatović. Napadač Real Madrida postigao je svoj prvi gol na meču u 26. minutu iz jedanaesterca, nakon što je u kaznenom prostoru srušen Savićević. Pred kraj prvog poluvremena, u 41. minutu, Mijatović koristi još jednu asistenciju Stojkovića i povisuje na 0:5.

U drugom poluvremenu ritam igre je očekivano pao, ali Jugoslavija nije prestajala da preti. Mijatović je svoj het-trik kompletirao u 51. minutu, kada je rutinski realizovao kontranapad za 0:6. Domaći su uspeli da postignu utaši gol preko Bele Iliša u 88. minutu, ali je konačan udarac zadao rezervista Savo Milošević u 89. minutu, postavivši konačnih i šokantnih 1:7.

Zapisnik sa meča u Budimpešti

Mađarska - SR Jugoslavija 1:7 (0:5) Budimpešta, 29. oktobar 1997. Stadion: Nepstadion. Gledalaca: 14.000. Sudija: Vitor Melo Pereira (Portugal).

Strelci: 0:1 Brnović (2'), 0:2 Savićević (7'), 0:3 Đorović (10'), 0:4 Mijatović (26' pen), 0:5 Mijatović (41'), 0:6 Mijatović (51'), 1:6 Iliš (88'), 1:7 Milošević (89').

Sastav SR Jugoslavije:

• Ivica Kralj (G)
• Zoran Mirković
• Goran Đorović
• Siniša Mihajlović
• Niša Saveljić
• Slaviša Jokanović
• Branko Brnović (od 59. Dejan Govedarica)
• Vladimir Jugović
• Dragan Stojković (C) (od 53. Miroslav Đukić)
• Dejan Savićević (od 71. Savo Milošević)
• Predrag Mijatović

Revanš u Beogradu: Potvrda dominacije pred 60.000 navijača

Iako je pitanje putnika za Francusku bilo definitivno rešeno u Budimpešti, revanš utakmica odigrana 15. novembra 1997. godine na stadionu Crvene zvezde u Beogradu privukla je preko 60.000 navijača. Publiku je privukla želja da pozdravi reprezentativce i uživa u još jednoj fudbalskoj predstavi.

Selektor Slobodan Santrač izvršio je nekoliko izmena u timu, ali je napadačka filozofija ostala nepromenjena. Mađari, svesni da nemaju šta da izgube, došli su u Beograd sa izmenjenim sastavom i novim golmanom Lajošem Hegedušom, ali su doživeli još jedan tezak poraz.

Glavni junak ove večeri ponovo je bio Predrag Mijatović, koji je pružio jednu od najimpresivnijih individualnih partija u istoriji reprezentativnog fudbala.

Četiri gola Mijatovića za istoriju

Mijatović je goleadu otvorio u 18. minutu na asistenciju Ljubinka Drulovića. Samo šest minuta kasnije, u 24. minutu, Mijatović sa bele tačke povisuje na 2:0. Mađarska odbrana nije imala nikakvo rešenje za kretanje, brzinu i tehniku crnogorskog napadača.

U 44. minutu, nakon sjajnog prodirovanja po desnoj strani i ubačene lopte, Mijatović postiže svoj treći gol na utakmici, kompletirajući tako drugi het-trik u samo dva meča protiv istog rivala. Na odmor se otišlo sa vođstvom od 3:0.

U nastavku susreta, Mijatović u 57. minutu postiže svoj četvrti pogodak na utakmici (svoj sedmi u dvomeču!), čime je izazvao pravu erupciju oduševljenja na tribinama beogradskog hrama fudbala. Konačan rezultat 5:0 postavio je Savo Milošević u 63. minutu, pošto je natrčao na odbijenu loptu i poslao je u mrežu.

Jugoslavija je slavila sa ukupnih 12:1, što predstavlja najubedljiviju pobedu u dvomečima baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo u istoriji svetskog fudbala.

Zapisnik sa meča u Beogradu

SR Jugoslavija - Mađarska 5:0 (3:0) Beograd, 15. novembar 1997. Stadion: Crvena zvezda. Gledalaca: 60.000. Sudija: Metin Tokat (Turska).

Strelci: 1:0 Mijatović (18'), 2:0 Mijatović (24' pen), 3:0 Mijatović (44'), 4:0 Mijatović (57'), 5:0 Milošević (63').

Sastav SR Jugoslavije:

• Ivica Kralj (G)
• Zoran Mirković
• Goran Đorović
• Siniša Mihajlović (od 46. Miroslav Đukić)
• Gordan Petrić
• Željko Petrović
• Branko Brnović
• Dejan Govedarica
• Ljubinko Drulović (od 46. Savo Milošević)
• Predrag Mijatović
• Dejan Savićević (C) (od 78. Albert Nađ)

Statistika i roster reprezentacije SR Jugoslavije u baražu

Nacionalni tim koji je ostvario ovaj istorijski uspeh bio je sastavljen od igrača koji su nastupali u najjačim evropskim ligama, pre svega italijanskoj Seriji A i španskoj La Ligi. Fleksibilnost taktičkog sistema Slobodana Santrača omogućila je da se maksimalno iskoristi individualni kvalitet nosilaca igre.

U sledećoj tabeli prikazan je detaljan pregled igrača koji su nosili dres SR Jugoslavije u istorijskom dvomeču baraža protiv Mađarske:

Taktika Slobodana Santrača i analiza igre

Selektor Slobodan Santrač primenio je u dvomeču baraža taktičku postavku koja se menjala u zavisnosti od faze napada. Formalno postavljena u formaciju 4-4-2 sa "rombom" u sredini ili 3-5-2, ekipa je imala ogromnu slobodu u kreaciji.

Ključ uspeha ležao je u tehničkoj nadmoći srednjeg reda. Dragan Stojković Piksi i Dejan Savićević delovali su kao slobodni kreatori igre koje odbrana Mađarske nikako nije mogla da kontroliše. Njihovo ulaženje u međuprostor otvaralo je ogromne rupe u zadnjoj liniji rivala.

S druge strane, defanzivni stabilizatori poput Slaviše Jokanovića, Branka Brnovića i Vladimira Jugovića odradili su ogromne količine posla u pokrivanju terena i osvajanju takozvanih "drugih lopti". To je omogućavalo bekovima (Mirkoviću i Đoroviću) da se visoko priključuju napadima.

Fenomen Predraga Mijatovića

Govoriti o ovom dvomeču a ne istaći ulogu Predraga Mijatovića bilo bi nemoguće. Mijatović je te 1997. godine proživljavao vrhunac svoje fudbalske karijere. Nekoliko meseci nakon ovih mečeva, doneće Real Madridu titulu šampiona Evrope golom u finalu Lige šampiona protiv Juventusa.

U okršajima sa Mađarskom, Mijatović je demonstrirao potpunu golgetersku perfekciju. Postizao je golove iz svih pozicija: iz jedanaesteraca, nakon ubežavanja iza leđa odbrane, udarcima sa distanca i rutinskim realizacijama u situacijama "jedan na jedan". Sa sedam pogodaka u samo 180 minuta igre, Mijatović je postavio rekord koji do danas nije oboren u takmičarskim mečevima ove faze pod okriljem FIFA.

Tabela svih strelaca SR Jugoslavije u celim kvalifikacijama

Kvalifikacioni ciklus za Svetsko prvenstvo 1998. godine bio je izuzetno efikasan za napad SR Jugoslavije. Ekipa je na 12 odigranih mečeva (10 u grupi i dva u baražu) postigla čak 41 gol, što je prosek od 3,41 gola po utakmici.

U nastavku je prikazana lista svih strelaca tokom celog kvalifikacionog ciklusa:

Istorijski značaj i odjek u svetskim medijima

Trpkanje Mađarske od strane jugoslovenskog tima odjeknulo je širom fudbalske Evrope. Ugledni sportski listovi, poput francuskog L'Équipe, italijanskog Gazzetta dello Sport i španskog Marca, utrkivali su se u pohvalama na račun "plavih".

Jugoslavija je nakon ovog dvomeča od strane mnogih svetskih stručnjaka proglašena za potencijalnog "džokera" ili pritajenog favorita na predstojećem Mundijalu u Francuskoj. Ekipa koja u svom sastavu ima majstore poput Stojkovića, Savićevića, Mijatovića i Jugovića smatrana je sposobnom da pobedi bilo kog rivala na svetu.

Za mađarski fudbal, sa druge strane, ovaj dvomeč označio je jednu od najvećih istorijskih sramota i najdubljih tačaka krize, nakon koje su usledile korenite reforme u njihovom savezu i stručnom radu.

Zaključak: Trijumf koji se pamti

Dvomeč baraža protiv Mađarske u jesen 1997. godine ostaje upisan zlatnim slovima u analima našeg fudbala. Ukupan rezultat 12:1 bio je više od obične pobede i plasmana na Svetsko prvenstvo; bio je to simboličan povratak jedne velike fudbalske nacije na mesto koje joj po kvalitetu pripada.

Iako sam nastup na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine nije doneo borbu za medalje (zaustavljeni su u osmini finala protiv Holandije tragičnim porazom u poslednjim minutima), kvalifikacione borbe i magične večeri u Budimpešti i Beogradu ostaju svedočanstvo o neprocenjivom talentu i snazi generacije koja je obeležila poslednju dekadu dvadesetog veka.