Sredu, 21. decembar 1983. godine, istorija jugoslovenskog i evropskog fudbala pamti kao dan kada su sekunde delile tri reprezentacije od potpunog trijumfa ili gorkog razočaranja. Na stadionu Poljud u Splitu, fudbalske selekcije Jugoslavije i Bugarske odigrale su meč koji je prevazišao okvire obične kvalifikacione utakmice i ušao u domen sportske mitologije. Pobeda je garantovala odlazak na Evropsko prvenstvo 1984. u Francuskoj, dok je nerešen rezultat u potpunosti išao u prilog trećoj strani – selekciji Velsa.

Istorijski kontekst i kompleksna računica u Grupi 4

Kvalifikaciona Grupa 4 za Evropsko prvenstvo 1984. godine bila je jedna od najuizjednačenijih u istoriji UEFA takmičenja. Grupu su činile reprezentacije Jugoslavije, Velsa, Bugarske i Norveške. U sistemu bodovanja gde je pobeda vrednovana sa dva boda, a nerešen rezultat jednim, pred poslednji susret kvalifikacija u Splitu stvorila se izuzetno retka i dramatična situacija na tabeli.

Reprezentacija Velsa je već završila svoje mečeve sa osvojenih 7 bodova i gol-razlikom 7:6 (+1). Sa druge strane, Jugoslavija je pred meč sa Bugarskom imala 6 bodova (gol-razlika 9:11), dok je Bugarska imala 5 bodova (gol-razlika 7:5). Obe selekcije na Poljudu imale su identičnu imperativnu matematičku računicu: pobeda je donosila odlazak u Francusku. Jugoslavija bi pobedom stigla do 8 bodova i pretekla Vels. Bugarska bi pobedom stigla do 7 bodova, ali bi zbog bolje ukupne gol-razlike ili međusobnog skora pretekla Velšane. Nerešen rezultat ostavljao bi Jugoslaviju na 7 bodova (sa negativnom gol-razlikom) i Bugarsku na 6 bodova, što bi Vels poslalo na završni turnir.

Fudbaleri Velsa, uvereni da će meč u Splitu završiti podelom bodova s obzirom na ogroman pritisak pod kojim su igrala oba rivala, pratili su utakmicu putem televizijskih prenosa, pripremajući se za slavlje koje je delovalo gotovo izvesno kako se meč bližio 90. minutu.

Put Jugoslavije do odlučujućeg okršaja

Put reprezentacije Jugoslavije kroz ove kvalifikacije bio je turbulenta, prepun oscilacija i neočekivanih rezultata. Pod vođstvom selektora Todora "Toze" Veselinovića, ekipa je spajala trenutke vrhunske kreativnosti sa neshvatljivim padovima u igri.

Kvalifikacije su počele šokantnim porazom u Oslu protiv Norveške (1:3), što je odmah stavilo pod znak pitanja kompetitivnost tima. U usledelim mečevima, Jugoslavija je pokazala reakciju – savladan je Vels u Titogradu (4:4 u izuzetno efikasnom meču u Kopenhagenu/Titogradu), a zatim je ostvarena ključna pobeda protiv Norveške u Beogradu (2:1). Međutim, poraz od Bugarske u Sofiji (1:2) ponovo je vratio selekciju u nezavidan položaj.

Pred meč u Splitu, selektor Veselinović se suočio sa ogromnim pritiskom javnosti. Ekipa je imala izuzetan napadački potencijal predvođen Safetom Sušićem, Zlatkom Vujovićem i Milošem Šestićem, ali je odbrana delovala ranjivo tokom celog kvalifikacionog ciklusa. Za meč odluke na Poljudu, Veselinović je sastavio tim kombinujući iskustvo sa igračima koji su poznavali specifičnu atmosferu splitskog stadiona.

Sastavi ekipa i taktički pristupi u Splitu

Utakmica je odigrana pred oko 30.000 gledalaca koji su napravili paklenu atmosferu na Poljudu. Španski sudija Augusto Lamo Kastiljo dao je znak za početak meča koji je od prvog sekunda doneo obostrano otvorenu i rizičnu igru.

Jugoslavija je istrčala u napadačkoj formaciji, sa jasnom namerom da rano postigne pogodak. Zoran Simović je dobio poverenje na golu, dok je odbranu predvodio mladi defanzivac Titograda i Partizana Ljubomir Radanović, uz iskusne Nenada Stojkovića i Zorana Vulića. Sredinu terena kontrolisali su Mehmed Baždarević, Srečko Katanec i Ivan Gudelj, dok su za kreaciju i završnicu bili zaduženi Safet Sušić, Zlatko Vujović, Miloš Šestić i Sulejman Halilović.

Bugarska selekcija, predvođena selektorom Atanasom Parželovim, izašla je u čvrstom bloku sa izuzetno opasnim kontranapadima preko Božidara Iskrenova, Stojča Mladenova i mladog Naska Sirakova.

Sledeća tabela prikazuje sastav reprezentacije Jugoslavije koja je započela ovaj istorijski duel:

Igrač Pozicija Klub (1983) Status na meču
Zoran Simović Golman Hajduk Split Odrađeno 90'
Zoran Vulić Odbrana Hajduk Split Izašao u 46' (zamena Mlinarić)
Nenad Stojković Odbrana Partizan Odrađeno 90'
Srečko Katanec Vezni red Olimpija Ljubljana Odrađeno 90'
Ljubomir Radanović Odbrana Partizan Odrađeno 90' (Strelac u 90')
Mehmed Baždarević Vezni red Željezničar Sarajevo Odrađeno 90'
Miloš Šestić Napadač Crvena zvezda Odrađeno 90'
Ivan Gudelj Vezni red Hajduk Split Odrađeno 90'
Safet Sušić Vezni red / Napad Paris Saint-Germain Odrađeno 90' (Strelac u 31' i 53')
Zlatko Vujović Napadač Hajduk Split Odrađeno 90'
Sulejman Halilović Napadač Dinamo Vinkovci Izašao u 76' (zamena Cvetković)

Drama na Poljudu: Od bugarskog vođstva do Sušićevog preokreta

Meč je počeo u grču za domaći tim. Pritisak važnosti utakmice sputao je noge jugoslovenskih reprezentativaca, što su gosti iskoristili već u 28. minutu. Nakon brze akcije po levoj strani i nepravilnog izbijanja jugoslovenske odbrane, krilni napadač Bugarske Božidar Iskrenov natrčao je na loptu i preciznim udarcem savladao Simovića za 0:1. Muk koji je nastao na Poljudu nagoveštavao je katastrofu.

Međutim, odgovor Jugoslavije bio je brz i silovit. Samo tri minuta kasnije, u 31. minutu, Safet Sušić je pokazao zašto je smatran jednim od najboljih fudbalera Evrope u tom trenutku. Nakon kombinacije na ivici šesnaesterca, Sušić je uspeo da matira bugarskog golmana Borislava Mihajlova i izjednači na 1:1, vrativši nadu navijačima.

Na poluvreme se otišlo sa nerešenim rezultatom, a Veselinović je potegao prvi potez ubacivši Marka Mlinarića umesto Vulića kako bi pojačao napadačke opcije.

Takav pristup dao je rezultat već u 53. minutu. Ponovo je u glavnoj ulozi bio Safet Sušić. Nakon sjajnog prodora i smušene reakcije bugarske odbrane, Sušić je postigao svoj drugi pogodak na meču i doveo Jugoslaviju u vođstvo od 2:1. U tom trenutku, Jugoslavija je imala rezultat koji ju je vodio direktno u Francusku.

Napadi Bugara i pad koncentracije

Nakon primljenog drugog gola, Bugarska nije imala šta da izgubi. Povećali su rizik i preuzeli kontrolu nad sredinom terena. Jugoslovenska odbrana, sklona padovima koncentracije, počela je da popušta pod učestalim napadima gostiju.

U 80. minutu dogodio se trenutak koji je zamalo ugasio sve nade. Bugarska je izvela brzu akciju, a rezervista Plamen Cvetkov se našao usamljen na osam metara od gola Simovića i rutinski poslao loptu u mrežu za 2:2. Poljud je ponovo utihnuo. Ovaj rezultat eliminisao je i Jugoslaviju i Bugarsku, a na Evropsko prvenstvo vodio Vels.

Šokantno izjednačenje i poslednji minuti na ivici ambisa

Poslednjih deset minuta utakmice pretvorilo se u potpulni haos na terenu. Taktika je potpuno nestala – obe ekipe su igrale sa po pet ili šest igrača u samoj završnici napada, ostavljajući ogromne praznine u odbrani.

Bugari su u 88. minutu imali kolosalnu priliku da reše meč. Nakon kontranapada, napadač Bugarske izašao je sam ispred Simovića, ali je golman Hajduka maestralnom intervencijom spasao siguran gol. Slično se ponovilo samo minut kasnije kada je Simović još jednom istrčao i u poslednjem trenutku skinuo loptu sa noge protivničkog igrača.

U tim momentima, u Kardifu su velški reprezentativci već počeli da otvaraju šampanjac. Vreme je isticalo, a španski arbitar Lamo Kastiljo pokazivao je da će se igrati još samo nekoliko sekundi sudijske nadoknade.

Devedeseti minut: Radanovićev skok, Delićev krik i odlazak u istoriju

Igrao se devedeseti minut kada je Simović, nakon još jedne odbranjene opasnosti, brzo degažirao loptu na polovinu Bugarske. Lopta je došla do desne strane gde je zamenik Marko Mlinarić uspeo da je sačuva i vrati do Zorana Vujovića.

Vujović se izborio za prostor na desnom boku i uputio visok, centaršut u sam srce kaznenog prostora Bugarske. U šesnaestercu gostiju bio je i štoper Ljubomir Radanović, koji je krenuo napred u očajnički, poslednji napad.

Radanović se fantastično odrazio između dvojice bugarskih odbrambenih igrača, uhvatio golmana Mihajlova na krivoj nozi i sa oko sedam metara glavom zakucao loptu u donji levi ugao gola. Lopta je zatresla mrežu, a Poljud je eksplodirao u do tada neviđenom delirijumu.

Legendarni komentar Mladena Delića

Pored samog pogotka, ovaj istorijski trenutak ostao je zauvek zapečaćen u kolektivnoj svesti zahvalajući televizijskom prenosu Radio-televizije Zagreb i doajenu sportskog novinarstva Mladenu Deliću.

Delić je tokom čitavog meča preživljavao dramu zajedno sa milionskim auditorijumom kraj malih ekrana. U trenucima koji su prethodili golu, izgovarao je rečenice pune strepnje, uveren da je prilika propuštena.

Kada je Radanovićev udarac glavom završio u mreži, Mladen Delić je pao u potpuni ekstatični zanos i izgovorio reči koje su postale najpoznatija sportska replika na prostoru bivše Jugoslavije:

"Nema više vremena... Ljudi, pa je li to moguće, ludnica, šta je ovo! Pa šta je ovo, ljudi moji, je li to moguće?!"

Ovaj autentični, nekontrolisani izliv emocija savršeno je oslikao šok, olakšanje i neopisivu sreću miliona navijača koji su pratili dramu u Splitu.

Epilog i posledice: Nastup na Euro 1984 u Francuskoj

Odmah nakon izvođenja sa centra, sudija Kastiljo odsvirao je kraj meča. Jugoslavija je pobedila sa 3:2 i osvojila prvom mesto u Grupi 4 sa 8 bodova, ostavivši Vels na drugom mestu sa 7 i Bugarsku na trećem sa 5 bodova.

Slavlje na Poljudu i ulicama širom zemlje trajalo je danima. Radanović je preko noći postao nacionalni heroj, dok je izjava Mladena Delića ušla u pop-kulturu i svakodnevni govor.

Sledeća HTML tabela prikazuje konačni plasman u Kvalifikacionoj Grupi 4:

Poz. Reprezentacija OU P N I POS PRI GR Bod.
1. Jugoslavija 6 3 2 1 12 11 +1 8
2. Vels 6 2 3 1 7 6 +1 7
3. Bugarska 6 2 1 3 7 8 -1 5
4. Norveška 6 1 2 3 7 8 -1 4

Uprkos epskom plasmanu, nastup Jugoslavije na završnom turniru Evropskog prvenstva u Francuskoj u junu 1984. godine doneo je veliko razočaranje. Izabranici Todora Veselinovića doživeli su sva tri poraza u grupi: od Belgije (0:2), Danske (0:5) i domaćina Francuske (2:3, gde je Mišel Platini postigao het-trik).

Ipak, bez obzira na krah na samom šampionatu, utakmica odigrana 21. decembra 1983. godine na Poljudu ostala je upamćena kao jedan od najuzbudljivijih sportskih događaja u istoriji regionalnog fudbala – simbol vere u pobedu do poslednjeg sekunda.