Čile 1987: Detaljna rekonstrukcija finala protiv Zapadne Nemačke

Kontekst i put do meča za zlatnu medalju

Svetsko omladinsko prvenstvo u Čileu 1987. godine (zvanično FIFA World Youth Championship) bilo je šesto izdanje ovog turnira. Reprezentacija Jugoslavije doputovala je u Južnu Ameriku bez nekoliko ključnih igrača na koje se u domovini računalo. Radmilo Mihajlović i pojedini prvotimci domaćih klubova nisu dobili dozvolu maticnih sredina jer je prvenstvo padalo u jesenjem delu sezone, dok je selektor Mirko Jozić doneo odvažne taktičke odluke u samom odabiru kadra.

Uprkos tome, jugoslovenski tim je na turniru demonstrirao lepršav, tehnički superioran i izuzetno efikasan fudbal koji je očarao čileansku publiku. Grupa A savladana je sa maksimalnim učinkom: pobede nad domaćinom Čileom (4:2), Australijom (4:0) i Togom (4:1) najavile su visok domet. U četvrtfinalu je pao Brazil (2:1) u meču koji mnogi stručnjaci i danas smatraju jednim od najkvalitetnijih okršaja u istoriji mlađih reprezentativnih kategorija. U polufinalu je savladan Istočni Nemački (Istočna Nemačka - DDR) rezultatom 2:1, čime je zakazan veliki finale sa zapadnim komšijama.

Zapadna Nemačka, sa druge strane, predvođena stručnjakom Bertijem Fogtsom, stigla je do finala prepoznatljivom disciplinom, fizičkom dominacijom i ubojitim prekidima. Nemci su u svojoj grupi pregazili Saudijsku Arabiju, Bugarsku i Bahrein, da bi u eliminacionim rundama eliminisali Škotsku (posle penala) i domaću selekvenciju Čilea u polufinalu sa 4:0.

Sastav reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Čileu 1987.

Spisak od 18 fudbalera koji su otputovali u Čile predstavljao je skup van serijskih talenata iz svih krajeva tadašnje države. U nastavku je detaljan pregled zvaničnog sastava Jugoslavije na turniru:

Taktičke postavke i izostanci pred veliko finale

Veliko finale donelo je ogromne probleme za selektora Mirka Jozića. Zbog žutih kartona sakupljenih u dramatičnom polufinalu protiv Istočne Nemačke, pravo nastupa u finalu nisu imali ključni kreator igre Robert Prosinečki (kasnije proglašen za najboljeg igrača turnira i dobitnika "Zlatne lopte"), komandant odbrane Igor Štimac i ubojiti krilni napadač Predrag Mijatović.

Ova tri izostanka primorala su Jozića na značajne taktičke pretumbacije. Formacija 4-3-3, koja je krasi bila lepršavost po krilima, morala je biti modifikovana u čvršću 4-4-2 varijantu. Dubravko Pavličić i Slavoljub Janković preuzeli su punu odgovornost u centralnom delu defanzivne linije ispred kapitena Milana Pavlovića, dok su Branko Brnović i Robert Jarni pokrivali bočne pozicije. U veznom redu, teret kreacije pao je na leđa dvadesetogodišnjeg Zvonimira Bobana, dok su mu društvo pravili radni vezni Zoran Pavlović i Dejan Joksimović. U napadu je usamljeni Davor Šuker imao podršku Zorana Mijucića.

Zapadna Nemačka, koju je predvodio stručnjak Berti Fogts, izašla je u najjačem sastavu. Na golu je bio Uve Kops, odbranu su predvodili kapiten Tomas Miler i Andreas Melera (koji je delovao kao povučeni kreator/libero), dok su napadački tandem činili ubojiti strelac Marsel Viteček i brzonogi Henrik Ekel.

Zvanični sastavi timova u finalu (25. oktobar 1987)

JUGOSLAVIJA: Leković – Brnović, Pavličić, Janković, M. Pavlović (C) – Jarni, Boban, Z. Pavlović, Joksimović – Mijucić (od 66. Mađar), Šuker. Selektor: Mirko Jozić.

ZAPADNA NEMAČKA: Kops – Miler (C), Šnajder, Hejzing, Linek – Meler, Birens, Štern, Virc – Viteček, Ekel (od 73. Epstein). Selektor: Berti Fogts.

Rekonstrukcija meča: 90 minuta borbe u Santjagu

Utakmica pred oko 65.000 gledalaca na stadionu "Nacional" počela je u izuzetno visokom ritmu. Nemci su od prvog minuta primenili žestok visok pritisak, pokušavajući da iskoriste neiskustvo kombinovanog veznog reda Jugoslavije u odsustvu Prosinečkog.

U prvih 45 minuta igralo se uglavnom između dva šesnaesterca. Najbolju priliku za Zapadnu Nemačku imao je Marsel Viteček u 22. minutu, kada je posle jednog prekida šutirao glavom, ali je Dragoje Leković sjajnom paradom izbacio loptu u korner. Sa druge strane, Jugoslavija je pretila preko Davora Šukera, čiji je udarac u 38. minutu sa ivice kaznenog prostora završio tik pored desne stative golmana Kopsa.

Drugo poluvreme donelo je znatno otvoreniju igru. Selektor Jozić u 66. minutu vrši ključnu izmenu: umesto umornog Mijucića u igru ulazi Gabor Mađar, čime je stabilizovana desna strana terena i omogućeno Bobanu da se više ubacuje iz drugog plana.

85. minut: Magija Zvonimira Bobana

Kako se utakmica bližila kraju, delovalo je da su oba tima iscrpljena i da su produžeci neminovnost. Međutim, u 85. minutu usledio je momenat čiste fudbalske genijalnosti.

Akcija je počela na polovini Jugoslavije. Robert Jarni je prihvatio loptu na levoj strani i povukao je desetak metara pre nego što je poslao dijagonalni pas ka Davoru Šukeru. Šuker je na ivici kaznenog prostora, leđima okrenut golu, uspeo da zagradi nemačkog štoper i odloži loptu za Zvonimira Bobana.

Boban je naleteo na loptu na oko 18 metara od gola. Bez oklevanja, unutrašnjim delom desne kopačke uputio je fantastičan, felširan udarac. Lopta je u pravilnom luku preletela nemoćnog golmana Uvea Kopsa i odsela u samim desnim rašljama nemačkog gola.

Stadion je eksplodirao. Jugoslavija je vodila sa 1:0, a do kraja regularnog dela ostalo je svega pet minuta. Igrači u plavim dresovima poleteli su u zagrljaj Bobanu, slaveći pogodak koji je izgledao kao zlatan.

87. minut: Hladan tuš i penal za Nemačku

Slavlje Jugoslovena, međutim, trajalo je nepuna dva minuta. Nemci su krenuli u sve ili ništa već iz samog centra.

U 87. minutu, vezista Zapadne Nemačke Andreas Meler poslao je dugačku loptu u šesnaesterac Jugoslavije. U skok duelu našli su se štoper Slavoljub Janković i nemački rezervista Epstein. Janković je u želji da izbije loptu u skoku zakačio protivničkog napadača. Kolumbijski sudija Hesus Dijaz bez razmišljanja je pokazao na belu tačku.

Protesti jugoslovenskih fudbalera bili su uzaludni. Odgovornost je preuzeo Marsel Viteček, najbolji strelac turnira. Viteček je prišao lopti izuzetno smireno, poslao golmana Lekovića u jednu, a loptu u drugu stranu za 1:1.

Šok za izabranike Mirka Jozića bio je ogroman, ali su uspeli da izdrže preostale minute i sudijsku nadoknadu bez novih kapitulacija.

Produžeci: Taktika preživljavanja i iscrpljenost

Produžeci od dva puta po 15 minuta doneli su potpunu fizičku iscrpljenost obaveze selekcija. Bilo je očigledno da ni jedni ni drugi više nemaju snage za visoki presing.

U prvom produžetku Nemci su imali blagu terensku inicijativu, uglavnom preteći iz prekida koje je izvodio Meler, ali su Pavličić i kapiten Milan Pavlović dominantno rešavali sve vazdušne dvoboje.

U drugom produžetku Jugoslavija je stvorila jednu polušansu preko Šukera, čiji je udarac iskosa sa desne strane zaustavio Kops. Kada je kolumbijski dvojičnik oz označio kraj 120. minuta, bilo je jasno – novi svetski šampion biće odlučen izvođenjem jedanaesteraca.

Drama penal serije: Odbrana Lekovića i hladnokrvnost Pavlovića

Jedanaesterci na stadionu "Nacional" izvođeni su pred južnom tribinom. Atmosfera je bila dovedena do usijanja. Pritisak na mlade fudbalere bio je ogromna test ličnosti i mentalne snage.

PENAL SERIJA (DETALJAN PREGLED):
─────────────────────────────────────────────────────────────
Serija 1: ZAPADNA NEMAČKA - Viteček (ODBRANJENO / Leković)  [0:0]
Serija 1: JUGOSLAVIJA      - Boban (GOL)                    [0:1]
─────────────────────────────────────────────────────────────
Serija 2: ZAPADNA NEMAČKA - Šajder (GOL)                    [1:1]
Serija 2: JUGOSLAVIJA      - Brnović (GOL)                  [1:2]
─────────────────────────────────────────────────────────────
Serija 3: ZAPADNA NEMAČKA - Miler (GOL)                     [2:2]
Serija 3: JUGOSLAVIJA      - Mađar (GOL)                    [2:3]
─────────────────────────────────────────────────────────────
Serija 4: ZAPADNA NEMAČKA - Virc (GOL)                      [3:3]
Serija 4: JUGOSLAVIJA      - Janković (GOL)                 [3:4]
─────────────────────────────────────────────────────────────
Serija 5: ZAPADNA NEMAČKA - Meler (GOL)                     [4:4]
Serija 5: JUGOSLAVIJA      - Z. Pavlović (GOL)              [4:5]
─────────────────────────────────────────────────────────────
KONAČAN REZULTAT PENALA: JUGOSLAVIJA 5, ZAPADNA NEMAČKA 4

Prva serija: Herojski čin Dragoja Lekovića

Prvi je na belu tačku stao Marsel Viteček. Nemac je samo pola sata ranije već pogodio penal protiv Lekovića u 87. minutu meča. Viteček je ponovo izabrao istu stranu – donji desni ugao golmana Lekovića.

Međutim, reprezentativni čuvar mreže iz titogradske Budućnosti procenio je nameru nemačkog napadača. Leković se bacio u svoju desnu stranu pre nego što je lopta upućena i fantastičnom paradom uspeo da je ukroti i odbije van opasne zone. Odbrana u prvoj seriji dala je ogromno psihološko preimućstvo Jugoslaviji.

Nakon Lekovićevog podviga, Zvonimir Boban izlazi na belu tačku. Sa izuzetnom smirenošću šalje Kopsa u suprotnu stranu i pogađa za prednost Jugoslavije od 1:0 u seriji.

Druga, treća i četvrta serija: Bez greške sa obe strane

U drugoj seriji za Nemačku siguran je bio Šnajder. Za Jugoslaviju odgovara Branko Brnović, snažnim i preciznim udarcem pod prečku (1:2).

Treća serija donosi pogodak nemačkog kapitena Tomasa Milera. Odgovor stiže od rezerviste Gabora Mađara, koji hladnokrvno šalje loptu u sam ugao za 2:3.

Četvrta serija ponovo pritiska Jugoslovene. Virc izjednačava na 3:3. Pritisak preuzima štoper Slavoljub Janković, ali ostaje smiren i posprema loptu iza Kopsa za 3:4.

Peti penal: Zoran Pavlović za svetsku krunu

U petoj seriji, nemačka zvezda u usponu Andreas Meler postiže gol i izjednačava na 4:4. Sve oči sveta sada su bile uprte u poslednjeg izvođača za Jugoslaviju.

Odgovornost za istoriju preuzeo je Zoran Pavlović, fudbaler sarajevskog Željezničara. Pavlović je uhvatio dug zalet. Stadion je utihnuo. Sa neverovatnom samouverenošću, Pavlović šalje snažan udarac u gornji levi ugao nemačkog gola. Kops se bacio u pravu stranu, ali je udarac bio toliko precizan i jak da je lopta pored njegove ruke zaterala mrežu!

Jugoslavija je osvojila titulu svetskog omladinskog šampiona!

Statistika i tehnički podaci o finalnoj utakmici

Istorijski značaj i nasledstvo "Čileanaca"

Pobeda omladinske reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Čileu 1987. godine predstavlja jedan od najvećih uspeha u istoriji fudbala na ovim prostorima. Ova generacija, koja je u narodu ostala upamćena pod nadimkom "Čileanci", postavila je temelje vrhunskog fudbala za narednu deceniju.

Igrači poput Roberta Prosinečkog, Zvonimira Bobana, Davora Šukera, Predraga Mijatovića i Roberta Jarnija izrasli su u fudbalske zvezde svetskog formata. Samo četiri godine kasnije, Prosinečki i Savićević (koji nije putovao u Čile) osvojili su Ligu šampiona sa Crvenom zvezdom. Kasnije, 1998. godine na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, Šuker (zlatna kopačka turnira), Jarni, Boban i Prosinečki predvodili su Hrvatsku do bronzane medalje, dok su Mijatović, Brnović, Leković i Komljenović predstavljali okosnicu selekcije SR Jugoslavije na istom prvenstvu.

Trijumf u Santjagu 25. oktobra 1987. ostao je upisan zlatnim slovima kao primer taktičke zrelosti, individualnog talenta i nesalomivog timskog duha pod vođstvom stratega Mirka Jozića.