EP U17 2022: Kadetska bajka u Izraelu i stvaranje novih zvezda

Put do Tel Aviva: Kvalifikacioni dril i građenje šampionskog mentaliteta

Kontekst u kojem je izgrađena ova selekcija zahteva temeljno razumevanje izazova sa kojima se susreću mlađe kategorije u Srbiji. Generacija 2005. nije uvek smatrana primarnim favoritom u evropskim okviriima. Međutim, sistematski rad stručnog štaba na čelu sa Radovanom Krivokapićem uspeo je da od grupe talentovanih pojedinaca formira kohezivnu celinu sposobu da se nadigrava sa najjačim školama fudbala na kontinentu.

Kvalifikacioni ciklus počeo je u oktobru 2021. godine na turniru u Srbiji. Srpski kadeti su u Prvoj rundi kvalifikacija odmerili snage sa Hrvatskom, Lihtenštajnom i Bugarskom. Pobeda protiv Lihtenštajna od 11:0 poslužila je za podizanje samopouzdanja, dok je remi sa Bugarskom (0:0) i trijumf nad Hrvatskom (1:0) osigurao prvo mesto u grupi i prolazak u Elitnu rundu kvalifikacija.

Elitna runda, odigrana u martu 2022. godine u Sloveniji, predstavljala je pravi test zrelosti. U izuzetno teškoj grupi sa domaćinom Slovenijom, Fincima i velesilom Engleskom, Krivokapićevi izabranici prikazali su karakterističan takmičarski pragmatizam. Nakon startne pobede nad Finskom (3:2), usledio je ključni meč protiv Engleske. Srbija je odigrala perfektnu utakmicu u defanzivnom bloku i golom Mateje Bubanja u ranoj fazi meča slavila sa 1:0. U poslednjem kolu, remi protiv Slovenije (2:2) bio je dovoljan da se overi kartom za Izrael sa prve pozicije u grupi.

Sastav tima: Analiza kadrovskih rešenja i profil igrača

Radovan Krivokapić je u Izrael poveo pažljivo selektiranu grupu fudbalera, u kojoj je balans između defanzivne čvrstine i napadačkog potencijala bio doveden do savršenstva. Kičmu tima činili su igrači koji su već imali iskustvo igranja u seniorskim timovima ili su bili lideri u omladinskim školama Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine i Čukaričkog.

Na golu je neprikosnoven bio Luka Lijeskić, čuvar mreže sa izuzetnim refleksima i smirenošću u igri nogom. Defanzivna linija, koju su predvodili Milan Majstorović i Vojin Serafimov, odlikovala se visoki taktičkim koeficijentom inteligencije i nadmoći u skok igri. Po bokovima su delovali izuzetno dinamični igrači popust Đure Đurića i Stefana Bukinca, koji su pružali širinu u fazi napada, ali i potpunu zatvorenost u fazi odbrane.

Vezni red je bio motor tima. Aleksandar Stanković, sin legendarnog Dejana Stankovića, delovao je kao korektor igre i kapiten, kontrolišući tempo meča iz dubine. Uz njega, Jan Karlo Simić (koji je primarno igrao štopera, ali po potrebi pokrivao više pozicija) i Mateja Radonjić donosili su fizičku dominaciju i trkačku moć. U ofanzivnom delu, kreativnost su unosili Jovan Šljivić i Mirko Topić, dok je napadački tandem bio smrtonosan: fizikalnost i pokretljivost Jovana Miloševića u kombinaciji sa osećajem za gol Mateje Bubanja činili su najopasniji napadački tandem šampionata.

Grupna faza u Izraelu: Borba u grupi smrti

Srbija je žrebom razvrstana u Grupu C sa selekcijama Belgije, Španije i Turske. Stručnjaci su ovoj grupi odmah dodelili epitet "grupe smrti", s obzirom na to da su Španija i Belgija smatrane apsolutnim favoritima za osvajanje celog turnira.

Otvaranje protiv Belgije: Karakter i kasni izjednačujući pogodak

Prva utakmica, odigrana 16. maja 2022. godine na stadionu u Rison Lezionu protiv Belgije, pokazala je od kakvog je materijala skovana ova ekipa. Belgijanci su preuzeli terensku inicijativu u uvodnim minutima i poveli golom Stanisa Idumba-Muzamba u 17. minutu. Izabranici Radovana Krivokapića nisu poklekli pod pritikom. Postepeno su uspostavljali ravnotežu u sredini terena.

U drugom poluvremenu Srbija je zaigrala znatno agresivnije. Nagrada za hrabrost stigla je u samoj završnici meča. U 88. minutu dosuđen je jedanaesterac za Srbiju nakon prekršaja nad Jovanom Miloševićem u kaznenom prostoru. Odgovornost je preuzeo sam Milošević i smireno poslao loptu u jednu, a golmana u drugu stranu za konačnih 1:1. Osvojen je ključni bod koji je dao vetar u leđa reprezentaciji.

Pobeda nad Turskom: Taktička lekcija i tranziciona dominacija

Drugi meč u grupi, odigran tri dana kasnije protiv Turske, bio je meč u kojem je pobeda bila imperativ za oba tima. Krivokapić je postavku igre prilagodio slabostima rivala – visoko postavljena zadnja linija Turaka ostavljala je ogroman prostor za brze napadače Srbije.

Srbija je povela u 17. minutu. Nakon odličnog pritiska na zadnju liniju Turske, loptu je prihvatio Jovan Milošević i sa ivice šesnaesterca uputio precizan udarac koji je završio u donjem desnom uglu protivničkog gola. Turska je pokušala da uzvrati, ali je odbrana na čelu sa Majstorovićem i Simićem delovala besprekorno. Trijumf od 2:1 (uz pogodak Miloševića i auto-gol nakon njegovog pritiska) doneo je Srbiji ogromna tri boda i doveo ih na korak od četvrtfinala.

Španija: Remi vredan plasmana među osam najboljih

U poslednjem kolu grupne faze, Srbiji je bio potreban bod protiv moćne Španije kako bi obezbedila prolaz dalje. "Crvena furija" je u tom trenutku imala maksimalan učinak i važila za glavnog kandidata za zlato.

Meč odigran 22. maja doneo je vrhunski taktički okršaj. Španija je dominirala u posedu lopte, ali je Srbija stvorila zrelije prilike iz brze transformacije. Srbija je došla u vodstvo u 68. minutu – ponovo je strelac bio Jovan Milošević sa bele tačke, nakon što je prethodno srušen u kaznenom prostoru. Španija je uspela da izjednači u 76. minutu preko Dijega Kantera, ali je Srbija do kraja meča discipline zadržala 1:1, što je bilo dovoljno za osvajanje drugog mesta u grupi i istorijski prolaz u četvrtfinale.

Nokaut faza: Drama protiv Danske i polufinalni okršaj sa Holandijom

Četvrtfinale: Danska oružje savladano sopstvenom taktikom

U četvrtfinalu, 26. maja u Nes Zioni, Srbiju je čekala reprezentacija Danske, koja je sa prve pozicije u Grupi D (ispred Portugala, Švedske i Škotske) izborila plasman među osam najboljih. Danci su gajili izuzetno brz, fizički zahtevan fudbal sa jakom tranzicijom.

Srbija je odigrala možda i najzreliju utakmicu na turniru. Utakmica je počela idealno za Krivokapićev tim. Već u 3. minutu, nakon odlične akcije po desnoj strani i ubačene lopte, Jovan Milošević se našao na pravom mestu i glavom sproveo loptu u mrežu za 1:0. To je bio njegov četvrti pogodak na turniru.

Danska je izjednačila u 47. minutu preko Emila Hojlunda, ali reakcija Srbije je bila trenutna. U 64. minutu, po ko zna koji put na turniru, profunkcionisao je prekid. Nakon centaršuta Stankovića, najviši u skoku bio je Đorđe Đurić koji donosi novu prednost Srbiji – 2:1. Do kraja susreta, požrtvovanom odbranom i sjajnim intervencijama golmana Lijeskića, Srbija je sačuvala prednost i plasirala se u polufinale, osiguravši bar bronzanu medalju (s obzirom da se meč za treće mesto ne igra).

Polufinale: Lutrija penala protiv Holandije

Polufinalni duel odigran 29. maja u Netanji protiv aktuelnog šampiona Holandije doneo je praznik fudbala i strašnu dramu. Holanđani, poznati po svojoj čuvenoj akademiji i taktičkoj fleksibilnosti, uspostavili su kontrolu u prvom poluvremenu i poveli u 47. minutu preko Džajdena Sloryja.

Međutim, ova generacija Srbije odbijala je da se preda. U 50. minutu, Jovan Milošević postiže svoj peti gol na šampionatu, fenomenalnim udarcem glavom sa sedam metara nakon ubačaja sa leve strane. Potpuni preokret mogao je da usledi ubrzo, jer je Srbija stvorila još dve kolosalne šanse. Ipak, Holandija u 55. minutu preko Jadena Sloryja dolazi do 2:1.

Kada se činilo da je meč izgubljen, Krivokapić u igru uvodi sve raspoložive napadačke opcije. U 85. minutu, rezervista Jovan Mijatović postiže izjednačujući pogodak za 2:2 i baca srpsku klupu u trans.

Kako u kategoriji U17 nema produžetaka, odmah se pristupilo izvođenju jedanaesteraca. U penal seriji, Holanđani su bili nepogrešivi, pogodivši svih pet penala. Sa druge стороны, udarac Mateje Radonjića u trećoj seriji odbranio je holandski golman, pa je Holandija otišla u finale rezultatom 5:3 nakon penala.

Taktička analiza: Kako je Radovan Krivokapić posložio "Orliće"

Uspeh reprezentacije u Izraelu nije bio plod slučajnosti već jasnog i precizno sprovedenog taktičkog plana. Radovan Krivokapić je primarno koristio formaciju 4-2-3-1, koja se u fazi odbrane transformisala u vrlo gustu 4-5-1 ili 5-3-2 postavku, zavisno od kvaliteta protivnika.

            Lijeskić
            
Đurić   Majstorović   Simić   Bukinac
        (Serafimov)

     Stanković    Radonjić
     
Nikolasević   Šljivić     Bubanj
            
           Milošević

Klučni elementi Krivokapićeve taktike bili su:

1. Defanzivna kompaktnost i srednji blok: Srbija nije trošila energiju na bespotreban visoki presing protiv tehnički superiornijih ekipa kao što su Španija i Holandija. Umesto toga, formiran je čvrst srednji blok između 30 i 40 metara od svog gola. Protivnički igrači su usmeravani na bokove, gde su bekovi uz pomoć krilnih igrača pravili višak i oduzimali loptu.
2. Korišćenje prekida kao primarnog oružja: Aleksandar Stanković je posedovao fantastičan centaršut, što je Srbija maksimalno koristila. Skok igra Simića, Majstorovića i Miloševića bila je nerrešiva enigma za protivničke odbrane.
3. Direktna tranzicija po osvojenoj lopti: Po osvajanju lopte, cilj je bio što brže proigrati Miloševića, koji je odlično gradio loptu i omogućavao dolazak igrača iz drugog plana (Šljivića i Bubanja).

Eksplozija Jovana Miloševića: Zlatna kopačka i rađanje novog golgetera

Apsolutni junak turnira u Izraelu bio je napadač Čačanin Jovan Milošević, u to vreme član omladinske škole Vojvodine. Milošević je postigao bar po jedan gol na svakoj od pet utakmica koje je Srbija odigrala na šampionatu, što je podvig koji se retko viđa na turnirima ovog nivoa.

Sa ukupno 5 postignutih golova, Milošević je ubedljivo osvojio titulu najboljeg strelca turnira (Zlatna kopačka Evropskog prvenstva).

Statistika Jovana Miloševića na EP U17 2022:
- Utakmica odigranih: 5
- Minuta na terenu: 432
- Postignutih golova: 5
- Golovi sa bele tačke: 2
- Golovi glavom: 2
- Golovi iz igre (noga): 1
- Najbolji strelac turnira (Zlatna kopačka)

Ono što je Miloševića izdvajalo od ostalih napadača na turniru nije bila samo realizacija, već kompletna igra u fazi napada. Sa visinom od preko 190 cm, posedovao je izuzetnu tehniku, sposobnost da "zagradi" loptu pod pritikom dva štopera, ali i brzinu da utrči u prazan prostor. Njegove partije u Izraelu privukle su pažnju najvećih evropskih klubova, što je kasnije rezultiralo njegovim transferom u nemački Štutgart.

Razvoj igrača nakon Izraela: Gde su danas "Krivokapićevi orlići"?

Uspeh na mlađim reprezentativnim nivoima dobija potpunu potvrdu tek kada ti igrači naprave uspešan prelazak u seniorski fudbal. Četiri godine nakon prvenstva u Izraelu, može se konstatovati da je generacija 2005. jedna od najuspešnijih u poslednjoj deceniji po broju igrača koji su stigli do ozbiljnog seniorskog nivoa.

• Jovan Milošević: Nakon sjajnih rola u Vojvodini, ostvario je transfer u Štutgart, a kasnije sakupljao dragoceno iskustvo u švajcarskom St. Galenu i reprezentativnim selekcijama višeg uzrasta.
• Jan Karlo Simić: Napravio je fantastičan iskorak. Iz štutgartskih mlađih kategorija prešao je u AC Milan, gde je debitovao za prvi tim i postigao gol na debiju u Seriji A, a potom postao standardni član saudijskog Al-Ittihada i seniorske reprezentacije Srbije.
• Milan Majstorović: Iz Vojvodine ostvario transfer u ruski Dinamo iz Moskve, gde se izborio za status standardnog prvotimca u jednoj od fizički najzahtevnijih liga Evrope.
• Aleksandar Stanković: Razvijao se kroz mlađe kategorije Intera iz Milana, a potom usledile pozajmice u Luzern gde je postao nosilac igre u Švajcarskoj ligi.
• Jovan Šljivić i Jovan Mijatović: Obojica su ostvarili značajan trag u prvom timu Crvene zvezde. Mijatović je ostvario rekordni transfer u Njujork Siti (MLS), dok je Šljivić ostao važan adut crveno-belih.

Značaj uspeha u Izraelu za srpski reprezentativni fudbal

Plasman u polufinale Evropskog prvenstva u Izraelu 2022. godine vratio je veru u rad sa mlađim kategorijama u Fudbalskom savezu Srbije. Rezultat ostvaren pod vođstvom Radovana Krivokapića dokazao je da srpski fudbal uz pravilan taktički pristup, disciplinu i stvaranje pravog timskog duha može ravnopravno da se nosi sa finansijski i infrastrukturalno moćnijim savezima poput Engleske, Španije ili Holandije.

Ta generacija je pokazala kontinuitet koji je dugo nedostajao mlađim selekcijama. Umesto individualnih bljeskova bez rezultatskog pokrića, stvorena je grupa takmičski zrelih fudbalera koji su naučili kako se igra pod pritikom i kako se brani grb sa državnim grbom. Mnogi od njih danas čine okosnicu mlade (U21) i seniorske reprezentacije Srbije, potvrđujući da je bajka iz Izraela bila tek početak njihovih velikih karijera.