Euro U21 2017: Lalatovićeva selekcija i borba u Poljskoj

Kontekst i kvalifikacioni put: Od Sivićeve stabilnosti do iznenadne promene

Put do završnog turnira u Poljskoj 2017. godine bio je dug i pun izazova. Mlada reprezentacija Srbije nalazila se u kvalifikacionoj Grupi 2 zajedno sa selekcijama Italije, Slovenije, Republike Irske, Litvanije i Andore. Pod komandom selektora Tomislava Sivića, ekipa je odigrala stabilne kvalifikacije, iako je trka sa Italijanima za prvo mesto bila izuzetno napeta.

Srbija je u kvalifikacionom ciklusu zabeležila šest pobeda, tri remija i samo jedan poraz (na gostovanju protiv Slovenije u Koperu). Ključni mečevi odigrani su protiv Italije — oba susreta završena su nerešenim rezultatima (1:1 u Vićenci i 1:1 u Novom Sadu). Kako je Italija završila na prvom mestu sa 24 boda, Srbija je sa 23 boda morala u dramatični baraž za odlazak na Euro.

U dvomeču baraža održanom u novembru 2016. godine, protivnik je bila izuzetno čvrsta reprezentacija Norveške. Prvi susret u Beogradu na stadionu Partizana rešen je pobedom Srbije od 2:0, golovima Uroša Đurđevića i autogolom Haraldsajda. U revanšu u Dramenu, Norvežani su slavili sa 1:0, ali je Srbija uspela da sačuva ukupnu prednost i izbori plasman među 12 najboljih timova Evrope.

Međutim, umesto da nastavi rad sa timom koji je izborio završnicu, Tomislav Sivić je krajem decembra 2016. godine iznenada podneo ostavku, navodeći privatne razloge. Fudbalski savez Srbije se našao pred ozbiljnim zadatkom da pronađe rešenje za klupu reprezentacije samo nekoliko meseci pre početka prvenstva. U martu 2017. godine, odluka je pala na Nenada Lalatovića, u tom trenutku šefa stručnog štaba Čukaričkog, koji je dobio dozvolu da paralelno obavlja dve funkcije do kraja šampionata u Poljskoj.

Profil selektora: Nenad Lalatović i taktička zamisao

Izbor Nenada Lalatovića za selektora mlade reprezentacije doneo je specifičnu energiju, ali i veliku dozu skepticizma u sportskoj javnosti. Lalatović, poznat po svom temperamentnom vođenju utakmica, visokom presingu i emotivnom pristupu igračima, imao je izuzetno malo vremena da implementira svoje ideje. Sa reprezentacijom je odradio svega jedan pripremni skup u martu 2017. godine, tokom kojeg je Srbija odigrala dve prijateljske utakmice — pobeda protiv Švedske (2:0) i poraz od Slovačke (1:2).

Taktički, Lalatović je ostao veran svojoj formaciji 4-2-3-1 ili 4-3-3, pokušavajući da iskoristi profil igrača koji su dominirali u tranziciji i posedovali vrhunsku tehničku obučenost. Osnovna ideja bila je građenje igre preko veznog reda u kojem su ključne uloge imali Sergej Milinković-Savić, Nemanja Maksimović i Marko Grujić, dok su bočne pozicije bile rezervisane za brze i probojne igrače poput Mijata Gaćinovića i Andrije Živkovića. U samom špicu napada neprikosnoven je bio Uroš Đurđević, kapiten tima i najbolji strelac kvalifikacija.

Lalatovićev pristup se oslanjao na motivaciju i agresivnost u duelu, ali je bilo vidljivo da ekipi nedostaje uigranost u zadnjoj liniji i automatizmi u fazi odbrane. Pored toga, pritisak javnosti bio je enorman, jer su od tima u kojem su igrali svetski i evropski šampioni svi očekivali borbu za medalju, pa čak i napad na sam vrh.

Analiza sastava: Generacija šampiona na jednom mestu

Sastav koji je otputovao u Poljsku predstavljao je sam krem srpskog fudbala u tom uzrastu. Roster je bio sačinjen od igrača koji su već imali ozbiljno iskustvo u seniorskom fudbalu, kako u domaćoj Superligi, tako i u eminentnim evropskim klubovima (Lacio, Benfika, Liverpul, Torino, Ajntraht Frankfurt).

Na golu je prvi izbor bio Vanja Milinković-Savić, dok su alternativu činili Filip Manojlović i Boris Radunović. Defanzivna linija bila je sastavljena od iskusnih bekova Milana Gajića i Nemanje Antonova, dok su na štoperskim pozicijama figurisali Vukašin Jovanović, Miloš Veljković, Nikola Milenković i Radovan Pankov.

Vezni red je po imenima bio jedan od najjačih na čitavom šampionatu. Sergej Milinković-Savić je iza sebe imao izvanrednu sezonu u Laciju, Nemanja Maksimović je bio heroj iz Oklanda, Marko Grujić član Liverpula, a Saša Lukić standardan u Torinu. Napadački deo tima predvodio je kapiten Uroš Đurđević, koji je iza sebe imao fantastičnu sezonu u Partizanu, podržan Mijatom Gaćinovićem, Andrijom Živkovićem, Nemanjom Radonjićem i Ognjenom Ožegovićem.

U nastavku je prikazan kompletan spisak od 23 fudbalera koji su predstavljali Srbiju na Evropskom prvenstvu za igrače do 21 godine u Poljskoj 2017. godine:

Turnir u Poljskoj: Žreb i Grupa B

Srbija je žrebana u Grupu B, koja je u javnosti odmah proglašena za "grupu smrti". Protivnici su bili reprezentacije Portugalije, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Španije. Format takmičenja u Poljskoj (12 ekipa podeljenih u tri grupe) bio je izuzetno nemilosrdan: samo prvoplasirane ekipe iz svake grupe i najbolja drugoplasirana selekcija obezbeđivale su prolaz u polufinale.

Mesto odigravanja mečeva Grupe B za Srbiju bili su gradovi Bydgoszcz (Bidgošč) i Gdynia (Gdinja).

Poraz na startu: Portugalija – Srbija 2:0

Prvi meč na šampionatu Srbija je odigrala 17. juna 2017. godine u Bidgošču protiv izuzetno jake selekcije Portugalije, za koju su nastupali igrači poput Bruna Fernandesa, Dioga Jote, Ruvijena Neveša i Gonzala Guedesa.

Srbija je ušla u meč sa velikom željom, ali i primetnom nesigurnošću u zadnjoj liniji. Portugalci su poveli u 37. minutu. Nakon centrašuta sa leve strane, golman Vanja Milinković-Savić je kratko odbio loptu, a na nju je natrčao Goncalo Guedes i glavom je sproveo u mrežu za 1:0.

U drugom poluvremenu Lalatovićev tim je zaigrao otvorenije, stvorio nekoliko povoljnih prilika preko Đurđevića i Radonjića koji je ušao sa klupe, ali nedostajala je završnica. Kazna za promašaje stigla je u 88. minutu — Renato Sančes je fantastičnim proigravanjem prebacio kompletnu odbranu Srbije, a Bruno Fernandes sjajnim prijemom i rutinskom realizacijom postavio konačnih 2:0 za Portugaliju.

Dramatični remi: Srbija – Makedonija 2:2

Drugi meč, odigran 20. juna u Bydgoszczu, bio je presudan za ostanak u igri za polufinale. Protivnik je bila reprezentacija Makedonije, koja je u prvom kolu ubedljivo poražena od Španije (0:5), ali je pokazala izuzetnu borbenost i taktičku disciplinu pod vođstvom Blagoje Milevskog.

Srbija je dobro otvorila meč i povela u 24. minutu. Marko Grujić je poslao odličnu loptu u prostor, a Mijat Gaćinović spretno reagovao i savladao protivničkog golmana za 1:1. Činilo se da Srbija ima kontrolu nad utakmicom, ali je u drugom poluvremenu usledio neshvatljiv pad u igri.

U 64. minutu, nakon igranja rukom Erhana Masovića u kaznenom prostoru (nakon udarca ponajboljeg igrača Makedonije Enisa Bardija), dosuđen je jedanaesterac koji je Bardi sigurno pretvorio u izjednačenje (1:1). Potpuni šok za srpski tim usledio je u 83. minutu kada je Nikola Gjorgjev fantastičnim udarcem sa distance pogodio sam gornji ugao golmana Milinković-Savića za preokret i vođstvo Makedonije od 2:1.

Krenula je totalna ofanziva Lalatovićevog tima. U 90. minutu, nakon prekida koji je izveo Andrija Živković, kapiten Uroš Đurđević je najviše skočio u šesnaestercu i glavom pogodio za 2:2. Srbija je u poslednjim sekundama nadoknade imala i prečku koju je pogodio Milinković-Savić (Sergej), ali je utakmica završena remijem koji suštinski nije odgovarao nijednoj ekipi.

Dostojanstven oproštaj od turnira: Srbija – Španija 0:1

U poslednjem kolu, održanom 23. juna u Gdinji, Srbija se sastala sa prvim favoritom turnira, selekcijom Španije. "Crvena furija" je već obezbedila prvo mesto i plasman u polufinale sa dve ubedljive pobede, pa je selektor Albert Celades izveo kombinovani sastav. Ipak, taj sastav su činili igrači poput Borhe Majorala, Denisa Suareza, Karlosa Solera i Injakija Vilijamsa.

Srbija je u ovaj meč ušla znatno oslabljena, bez suspendovanih Marka Grujića i Uroša Đurđevića. Selektor Lalatović je promenio nekoliko igrača u startnoj postavi, dajući šansu Nemanji Maksimoviću i Saši Lukiću u sredini terena.

Utakmica je rešena u 38. minutu. Odličan prodor po levoj strani izveo je Alvaro Odriozola, poslao oštru loptu na peterac, gde je Denis Suarez natrčao i preciznim udarcem poslao loptu pod prečku gola Vanje Milinković-Savića.

Do kraja meča, Srbija je imala nekoliko zrelih prilika za izjednačenje, pre svih preko Maksimovića i Siniše Plavšića, ali je nedostajala koncentracija u samoj završnici. Utakmica je završena rezultatom 0:1, čime je Srbija i zvanično okončala takmičenje na poslednjem mestu u Grupi B sa jednim osvojenim bodom.

Statistika i tabela Grupe B

Srbija je turnir završila sa skromnim učinkom od jednog remija i dva poraza, uz gol-razliku 2:5. U nastavku je detaljan prikaz konačne tabele Grupe B na Evropskom prvenstvu u Poljskoj 2017. godine:

Uzroci neuspeha i stručna analiza

Rezultat ostvaren u Poljskoj ocenjen je u domaćoj javnosti kao neuspeh, pre svega zbog izuzetnog potencijala koji je ova generacija posedovala. Analiza stručnjaka i sportskih analitičara nakon turnira ukazala je na nekoliko ključnih faktora koji su uticali na skroman učinak:

1. Trenerska rotacija u odsudnom trenutku

Smena Tomislava Sivića neposredno pred turnir i imenovanje Nenada Lalatovića poremetili su kontinuitet rada. Lalatović nije imao dovoljno vremena za taktičku pripremu tima i profilisanje automatizama koji su bili zaštitni znak ove generacije pod vođstvom Veljka Paunovića (2015) ili Ljubinka Drulovića (2013).

2. Pritisak i psiho-fizički zamor ključnih igrača

Igrači koji su nosili najveći teret, poput Sergeja Milinković-Savića, Mijata Gaćinovića i Uroša Đurđevića, iza sebe su imali izuzetno naporne i duge sezone u svojim klubovima. U Poljskoj je evidentno nedostajalo svežine i energetske dominacije u drugom poluvremenu, što se posebno videlo u meču protiv Makedonije.

3. Taktička nedisciplina i individualne greške

Zadnja linija tima dopustila je previše prostora protivnicima. Defanzivni prekidi i reakcije u sopstvenom kaznenom prostoru bili su na znatno nižem nivou od onog koji se zahteva na najvišem evropskom nivou. Primljeni golovi protiv Portugalije i Makedonije bili su direktna posledica padova koncentracije.

4. Format takmičenja

Sistem sa samo 12 ekipa i prolazom izričito pobednika grupa (uz jednu najbolju drugoplasiranu ekipu) nije ostavljao nikakav prostor za popravni. Poraz u prvom kolu protiv Portugalije stavio je ogroman pritisak na tim, iz kojeg ekipa nije uspela taktički i psihološki da se izvuče.

Kakva je bila dalja sudbina igrača ove generacije?

Uprkos slabom rezultatu na turniru u Poljskoj, istorijski posmatrano, ova generacija fudbalera ispunila je svoju osnovnu svrhu — postala je okosnica A reprezentacije Srbije u narednoj deceniji.

Igrači iz ove Lalatovićeve selekcije su u godinama koje su usledile izrasli u nosioce igre seniorskog tima. Sergej Milinković-Savić, Nemanja Maksimović, Andrija Živković, Nikola Milenković, Miloš Veljković, Saša Lukić i Vanja Milinković-Savić postali su nezamenljivi članovi prve postave "A" tima Srbije, učestvujući na Svetskim prvenstvima u Rusiji 2018. i Kataru 2022. godine, kao i na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj 2024. godine.

Nenad Lalatović se nakon završetka turnira u Poljskoj vratio klupskom fudbalu, predvodeći u narednim godinama brojne klubove u Srbiji i inostranstvu, osvojivši i Kup Srbije sa Vojvodinom 2020. godine.

Euro U21 2017. u Poljskoj ostao je zabeležen kao takmičarski neuspeh, ali i kao važna lekcija o tome koliko su kontinuitet, stabilnost na trenerskoj klupi i detaljna priprema ključni za ostvarivanje vrhunskog rezultata na velikim turnirima.