Euro U21 2009: Krčmarevićeva generacija i borba u Švedskoj

Istorijski kontekst i kontinuitet uspeha u kategoriji do 21 godine

Mlada reprezentacija Srbije (i njenih prethodnica Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore) uživala je u prvoj deceniji 21. veka status jedne od najrespektabilnijih selekcija na Starom kontinentu. Srebrne medalje u Nemačkoj 2004. i Holandiji 2007. godine, uz plasman u polufinale u Portugalu 2006. godine, postavile su izuzetno visoke standarde za svaku narednu generaciju. Fudbalski savez Srbije uspostavio je sistem koji je redovno izbacivao igrače spremne za vrhunski evropski nivo.

Šampionat u Švedskoj 2009. godine bio je treće uzastopno takmičenje na koje se Srbija plasirala pod sopstvenim imenom nakon razdruživanja državne zajednice. Očekivanja javnosti bila su ogromna jer su pretprošle generacije pokazale da reprezentacija ima kontinuitet borbe za sam vrh. Mnogi fudbaleri iz tima iz 2009. godine već su imali iskustvo nastupa za seniorski tim kod Radomira Antića, koji je u isto vreme suvereno vodio A reprezentaciju ka Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.

Slobodan Krčmarević je preuzeo kormilo mlade reprezentacije sa zadatkom da izvrši smenu generacija i uklopi nosioce igre koji su ponikli u domaćoj ligi sa internacionalcima koji su već u ranoj mladosti ostvarili višemilionske transfere u inostranstvo. Pritisak je bio prisutan od prvog dana okupljanja, a cilj je bio jasan: plasman među četiri najbolje ekipe Evrope i nastavak kontinuiteta osvajanja medalja.

Put do Švedske: Dominantne kvalifikacije i dramatični baraž

Kvalifikacioni ciklus za odlazak na završni turnir bio je pun izazova, ali je Krčmarevićeva ekipa pokazala takmičarsku zrelost i karakter. Srbija se nalazila u Grupi 8 kvalifikacija zajedno sa selekcijama Belorusije, Mađarske, Letonije i San Marina.

Grupnu fazu Srbija je završila na prvom mestu sa 17 osvojenih bodova iz osam mečeva. Zabeleženo je pet pobeda, dva remija i samo jedan poraz. Zoran Tošić i Gojko Kačar nametnuli su se kao ključni igrači u fazi napada, dok je odbrana delovala izuzetno stabilno. Jedini poraz u grupi pretrpljen je od Mađarske u gostima (1:2), ali je ubedljiva pobeda protiv istog rivala u Beogradu (8:0), gde je Gojko Kačar postigao čak pet golova, poslala jasnu poruku celoj Evropi o kakvom se napadačkom potencijalu radi.

Nakon uspešno završene grupe, sledio je uvek neugodni baraž za plasman na završni turnir. Žreb je Srbiji dodelio reprezentaciju Danske, ekipu poznatu po izuzetnoj fizičkoj spremi i taktičkoj disciplini.

Okršaji sa Dancima u baražu

Prvi meč odigran je 11. oktobra 2008. godine u Olborgu. Srbija je odigrala taktički besprekornu utakmicu i slavila rezultatom 1:0. Gol odluke postigao je Filip Đorđević u 83. minutu, pruživši Orlićima ogromnu prednost pred revanš u Beogradu.

Revanš meč na stadionu Partizana podsećao je na prave takmičarske drame. Danska je pružila žestok otpor, ali je Srbija uspela da trijumfuje sa 1:0 pogotkom Milana Smiljanića u 74. minutu. Ukupnim rezultatom 2:0, Krčmarevićev tim je izborio zasluženi plasman među osam najboljih reprezentacija Starog kontinenta koje su putovale u Švedsku.

Analiza sastava: Spoj evropskih zvezda u usponu i domaćeg potencijala

Roster koji je Slobodan Krčmarević odabrao za završni turnir u Švedskoj bio je prožet igračima koji su u tom trenutku nastupali za renomirane evropske klubove. Gojko Kačar je blistao u dresu Herte iz Berlina, Miralem Sulejmani je bio rekordno pojačanje holandskog velikana Ajaksa, Zoran Tošić je početkom 2009. godine ostvario transfer u Mančester Junajted, dok je Ivan Obradović bio standardni levi bek Partizana i A reprezentacije.

Pored njih, tim je imao stabilnu osovinu u vidu igrača iz domaće Superlige i povratnika iz inostranstva. Nemanja Matić, u to vreme anoniman širem delu javnosti iz slovačkog Košica, bio je otkrovenje kvalifikacija i igrač koji je pokrivao ogromne delove terena. Na golu je bio pouzdani Željko Brkić iz Vojvodine, dok su štoperske pozicije pokrivali Jagoš Vuković, Milan Vilotić i Marko Jovanović.

Ipak, tim se suočavao sa određenim problemima neposredno pre turnira. Nekolicina ključnih fudbalera imala je iza sebe naporne klupske sezone, dok su pojedini igrači vučeni sitnijim povredama došli na pripreme, što se kasnije ispostavilo kao presudan faktor za domet nacionalnog tima.

Zvanični roster reprezentacije Srbije U21 na Euro 2009

U nastavku je prikazan kompletan spisak od 23 fudbalera koji su predstavljali Srbiju na šampionatu u Švedskoj, sa njihovim tadašnjim klubovima i pozicijama.

Okruženje i Grupa A: Sudar teškaša u Helsingborgu i Malmeu

Žrebom održanim u Švedskoj, Srbija je smeštena u Grupu A, koja je odmah proglašena izuzetno zahtevnom. Rivali su bili tradicionalni gigant Italija, izuzetno motivisana domaća selekcija Švedske, kao i neugodni tim Belorusije sa kojim je Srbija već vojevala bitke u kvalifikacijama.

Utakmice grupe A igrane su u Helsingborgu na stadionu "Olympia" i u Malmeu na stadionu "Swedbank". Očekivalo se da borba za prva dva mesta koja vode u polufinale bude dramatična do samog kraja.

Pregled takmičarskih mečeva u Grupi A

1. Kolo: Srbija - Italija 0:0 (Helsingborg, 16. jun 2009)

Prvi meč na šampionatu donio je sudar dva stara poznanika. Italija, koju je sa klupe predvodio Pjerluiđi Kaziragi, imala je u timu imena poput Marija Balotelija, Sebastijana Đovinka, Klaudija Markizija i Salvatorea Sirigua.

Srbija je ušla u meč taktički oprezno, fokusirajući se na čvrstu postavku u sredini terena gde su Smiljanić i Kačar pokušavali da neutrališu kreativnost Đovinka. Meč je bio izuzetno tvrd, sa malo izrazitih prilika. Srbija je imala nekoliko opasnih napada preko Zorana Tošića po desnom boku, dok je Italija najviše pretila iz prekida.

Međutim, najteži udarac za Srbiju dogodio se u 85. minutu kada se Nemanja Matić teško povredio posle jednog duela. Prelom kostiju stopala značio je da je turnir za visokog vezistu završen već na prvoj utakmici, što je predstavljalo nenadoknadiv gubitak za Krčmarevićev koncept igre. Utakmica je završena bez golova (0:0), što je u tom trenutku smatrano solidnim rezultatom protiv takvog rivala.

2. Kolo: Belorusija - Srbija 0:0 (Malme, 19. jun 2009)

Drugo kolo donelo je duel sa Belorusijom, meč koji je bio označen kao ključni za prolaz u polufinale. Pobednik ovog susreta širom bi otvorio vrata završnice.

Krčmarević je promenio nekoliko detalja u sastavu kako bi nadomestio izostanak Matića, pa je veću odgovornost u kreiranju napada preuzeo Miralem Sulejmani. Srbija je imala terensku inicijativu, stvorila nekoliko izglednih prilika preko Kačara i Sulejmanija, ali je beloruska odbrana na čelu sa golmanom Pavom Česnovskim uspešno odolevala.

Propuštene prilike uneli su nervozu u redove srpskog tima kako je meč odicao. Belorusi su pretili iz brzih kontranapada, ali je Željko Brkić bio siguran na golu. Na kraju, po drugi put na turniru, tablica je pokazivala 0:0. Sa dva osvojena boda iz dva meča bez postignutog i primljenog gola, Srbija se našla u situaciji da u poslednjem kolu mora da pobedi domaćina Švedsku ukoliko želi plasman među četiri najbolje ekope.

3. Kolo: Švedska - Srbija 3:1 (Malme, 23. jun 2009)

Završni okršaj u Grupi A doneo je potpunu dramu. Švedska je imala ogromnu podršku sa tribina stadiona u Malmeu, a u svojim redovima izuzetno raspoloženi napadački tandem Markus Berg - Ola Toivonen.

Srbija je krenula agresivno, ali su domaćini iskoristili prvu grešku u defanzivnoj liniji Srbije. U 7. minutu Markus Berg dovodi Švedsku u vođstvo od 1:0. Samo 8 minuta kasnije, nakon prekršaja u šesnaestercu Srbije, isti igrač je bio siguran sa bele tačke za ubedljivih 2:0 u 15. minutu. Utakmica se u potpunosti otvorila, a Švedska je u 29. minutu preko Tola Toivonena povećala na 3:0, čime je sudbina Srbije praktično bila zapečaćena već u prvom poluvremenu.

Fudbaleri Srbije su u drugom poluvremenu zaigrali na sve ili ništa. Nakon nekoliko propuštenih šansi, Gojko Kačar je u 27. minutu nastavka (87. minut utakmice) uspeo da smanji rezultat na 3:1 posle asistencije iz prekida. Bio je to jedini pogodak za Srbiju na čitavom šampionatu. Nažalost, snage i vremena za potpuni preokret nije bilo. Srbija je pretrpela poraz koji je označio eliminaciju sa turnira.

Tabela Grupe A na Euro U21 2009.

Taktičke analize i razlozi rane eliminacije

Analiza nastupa reprezentacije Srbije u Švedskoj otkriti brojne uzroke takmičarskog neuspeha, uprkos individualnom kvalitetu igrača. Stručna javnost je nakon turnira istakla nekoliko ključnih faktora koji su uticali na skroman učinak.

1. Napadačka neefikasnost

Podatak da je reprezentacija sa takvim napadačkim potencijalom postigla samo jedan gol u tri meča bio je prilično poražavajući. Miralem Sulejmani, koji je blistao u Ajaksu, ostao je potpuno odsečen u napadu, dok je Zoran Tošić bio pod konstantnim udvajanjem protivničkih bekova. Dušan Tadić je dobio skromnu minutažu, a napadači poput Mrdakovića i Veljovića nisu uspeli da naprave razliku u kaznenom prostoru.

2. Povreda Nemanje Matića

Povreda Matića u prvom meču protiv Italije bio je žestok udarac za balans u ekipi. Matić je pružao fizičku dominaciju, skok igru i izuzetnu distribuciju lopte iz zadnje linije veznog reda. Njegovim izostankom, Milan Smiljanić i Ljubomir Fejsa morali su da preuzmu veći defanzivni teret, što je oduzelo svežinu u tranziciji ka napadu.

3. Pritisak i pad u meču protiv Švedske

Srbija je u prva dva meča defanzivno odigrala besprekorno, ne primivši ni jedan gol protiv Italije i Belorusije. Međutim, pod pritiskom pobede u meču sa domaćinom, defanzivni koncept se raspao u uvodnih 30 minuta utakmice protiv Švedske. Rano primljeni golovi uneli su paniku u zadnju liniju, a brza tranzicija Šveđana u potpunosti je ogolila pukotine u odbrani.

Razvoj karijera igrača nakon takmičenja

Iako je turnir u Švedskoj završen neuspehom u grupnoj fazi, mnoga imena iz ove generacije izrasla su u nosioce srpskog reprezentativnog fudbala u narednoj deceniji.

• Nemanja Matić je izrastao u jednog od najboljih veznih igrača sveta na svojoj poziciji. Nakon prelaska u Čelsi, a potom Benfiku, ponovo Čelsi i Mančester Junajted, osvajao je titule u Engleskoj i bio nezamenljiv u A reprezentaciji Srbije.
• Dušan Tadić, koji je u Švedskoj ulazio sa klupe, postao je jedan od najboljih kreatora u istoriji srpskog fudbala, kapiten A reprezentacije i rekorder po broju nastupa za nacionalni tim.
• Zoran Tošić i Ivan Obradović bili su standardni članovi seniorskog tima koji je pod Radomirom Antićem izborio plasman na Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi.
• Gojko Kačar je nastavio uspešnu karijeru u Bundesligi (Hertha, HSV), ostavši upamćen po izuzetnoj polivalentnosti i borbenosti.
• Miralem Sulejmani je napravio trofejnu karijeru nastupajući za Ajaks, Benfiku i Jang Bojs.

Zaključak i lekcije iz Švedske

Završni turnir u Švedskoj 2009. godine ostao je zabeležen kao lekcija o tome koliko je tanka linija između uspeha i neuspeha na turnirskim takmičenjima. Mlada reprezentacija Srbije imala je igrački potencijal za najviše domete, ali neefikasnost u ključnim momentima i pehovi sa povredama sprebili su ovu generaciju da ponovi uspehe svojih prethodnika iz 2004, 2006. i 2007. godine.

Uprkos takmičarskom razočaranju, turnir je poslužio kao važna stanica u sazrevanju igrača koji su kasnije čine okosnicu A reprezentacije na velikim scenama. Švedska 2009. ostaje opomena da u modernom fudbalu sam talenat nije dovoljan ukoliko se ne poklopi sa vrhunskom formom celog tima u pravom trenutku.