Evropsko prvenstvo za igrače do 21 godine održano 2007. godine u Holandiji ostalo je upisano zlatnim slovima u istoriju srpskog fudbala kao trenutak u kom je novoformirana samostalna država pokazala vanredan taktički i igrački potencijal. Pod trenerskom palicom Miroslava Đukića, mlada reprezentacija Srbije ne samo da je nadigrala i eliminisala višestruke šampione poput Italije i taktički zrelu Belgiju, već je superiorno izborila plasman na Olimpijske igre u Pekingu 2008. Ovaj šampionat poslužio je kao odskočna daska za generaciju koja će u narednoj deceniji činiti okosnicu A tima i nositi dresove najvećih evropskih klubova.

Istorijski kontekst i specifičnost turnira 2007. godine

Evropsko prvenstvo za mlade reprezentacije 2007. godine imalo je specifičan format i istorijsku težinu. UEFA je upravo u tom periodu odlučila da promeni kalendar takmičenja. Do tada su se završni turniri U21 održavali u parnim godinama, istovremeno kada i Svetska ili Evropska seniorska prvenstva. Kako bi se mladim reprezentacijama pružila veća medijska pažnja i izbegla kolizija sa seniorskim turnirima, odlučeno je da se prvenstvo održi 2007. godine, samo godinu dana nakon šampionata u Portugaliji 2006.

Za fudbalske organe u Beogradu ovo je bilo prvo zvanično takmičenje na kojem je reprezentacija nastupala pod imenom i zastavom samostalne Republike Srbije, nakon rasformiranja Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Pritisak i očekivanja bili su izuzetno veliki, ali je ekipa imala čvrst temelj stvoren u prethodnim ciklusima.

Kvalifikacioni put bio je skraćeni eksperiment UEFA. Srbija je u kvalifikacionoj grupi morala da savlada Gruziju i Litvaniju, da bi u dramatičnom baražu odmerila snage sa Švedskom. Nakon šokantnog poraza na domaćem terenu u Novom Sadu od 0:3, izabranici Miroslava Đukića izveli su jedno od najvećih čuda u istoriji mlađih kategorija, pobedivši Švedsku u gostima sa 5:0 i tako izborili kartu za Holandiju.

Taktika Miroslava Đukića: Moderan pristup i funkcionalan blok

Nakon preuzimanja kormila mlade reprezentacije, Miroslav Đukić je uspostavio moderan, moderirano-agresivan stil igre zasnovan na formaciji 4-2-3-1, koja se u fazi odbrane transformisala u gustih 4-5-1. Đukićev trenerski pečat ogledao se u visoko postavljenom zadnjem segmentu odbrane, brzoj tranziciji po osvojenoj lopti i izuzetnoj fizičkoj spremi igrača.

Ključ uspeha ležao je u balansiranom veznom redu. Tandem defanzivnih veznih igrača – Milan Smiljanić i Dejan Milovanović – pružao je vrhunsku zaštitu poslednjoj liniji, istovremeno omogućavajući bekovima, Branislavu Ivanoviću i Aleksandru Kolarovu, da se konstantno ubacuju u napadačke akcije. Ispred njih, kreativni trio koji su najčešće činili Boško Janković, Zoran Tošić i Dušan Basta (ili Miloš Krasić), stvarao je konstantan pritisak na protivničku zadnju liniju. U samom špicu, Dragan Mrđa i Đorđe Rakić rotirali su se u zavisnosti od taktičkih zahteva meča.

Grupna faza: Pad Italije i Češke za osiguranje polufinala

Srbija se voljom žreba našla u izuzetno teškoj Grupi B, zajedno sa reprezentacijama Italije, Češke i Engleske. Bilo je jasno da prvi meč protiv višestrukog prvaka Evrope, selekije Italije, može odrediti sudbinu čitavog turnira.

Srbija – Italija 1:0 (11. jun 2007, Nijmegen)

Meč odigran na stadionu "Goffert" u Nijmegenu bio je taktičko nadmudrivanje Đukića i italijanskog selektora Pjera Luđija Kaziragija. Italijani su u svom sastavu imali zvezde u usponu poput Đorđa Kjelinija, Alberta Akvilanija, Đampaola Pacinija i Đuzepea Rosija.

Srbija je ušla u meč bez ikakvog respekta, kontrolišući posed i onemogućavajući Italijane da razviju svoju prepoznatljivu igru kroz sredinu. Trenutak odluke dogodio se u 63. minutu. Nakon sjajne akcije po desnoj strani i centaršuta Boška Jankovića, kapiten Dejan Milovanović je natrčao na odbijenu loptu i sa ivice kaznenog prostora uputio precizan udarac koji je savladao golmana Đorđa Konsilja. Do kraja meča, odbrana Srbije na čelu sa golmanom Damir Kahrimanom i štoperima Ivanovićem i Duškom Tošićem besprekorno je neutralisala sve napade "Azzurrina".

Češka – Srbija 0:1 (14. jun 2007, Nijmegen)

Drugi meč u grupi doneo je okršaj sa uvek neugodnom Češkom. Pobjeda je garantovala prolaz u polufinale i bezbedno mesto na Olimpijskim igrama. Meč je bio izuzetno tvrde prirode, sa velikim brojem prekršaja i borbom u sredini terena.

Srbija je pokazala strpljenje kakvo odlikuje zrele ekipe. Mreže su mirovale sve do samog finiša susreta. U 90. minutu, rezervista Boško Janković izveo je maestralan potez – nakon asistencije Zorana Tošića, glavom je sproveo loptu u mrežu Čeha za konačnih 1:0. Sa šest bodova iz prva dva meča, Srbija je postala prva ekipa na turniru koja je obezbedila plasman u polufinale i kartu za Peking.

Engleska – Srbija 2:0 (17. jun 2007, Arnem)

S obzirom na to da je prolaz već bio obezbeđen sa prve pozicije, Miroslav Đukić je u trećem meču protiv Engleske odlučio da odmori sedmoricu standardnih prvotimaca kako bi ih sačuvao za eliminacionu fazu i očistio kartone.

Iskombinovani sastav Srbije pružio je solidan otpor, ali su Engleska i njihove zvezde Leroj Lita i Stiven Tejlor iskoristile uigranost i slavile sa 2:0. Ovaj poraz nije imao nikakav takmičarski značaj za Srbiju, ali je poslužio Đukiću da proveri širinu klupe pred najvažniji okršaj u polufinalu.

Polufinale: Razbijanje Belgije i olimpijski san

Polufinalni duel odigran 20. juna 2007. godine u Arnemu protiv reprezentacije Belgije bio je vrhunac taktičkog savršenstva Đukićevog tima. Belgija, koja je u svojim redovima imala buduće megazvezde poput Maruana Felainija, Janika Ferere Karaska, Kévina Miralasa i Jana Vertongena, smatrana je blagim favoritom od strane zapadnih medija.

Međutim, Srbija je od prvog zvižduka gospodarenjem terenom stavila do znanja ko uspostavlja pravila. Vezni red u sastavu Smiljanić–Milovanović potpuno je zaustavio Felainija, dok su po bokovima Janković i Kolarov pravili konstantan višak.

Srbija je povela u 4. minutu meča. Aleksandar Kolarov je izveo slobodan udarac sa više od 25 metara i prepoznatljivom "haubicoma" levom nogom poslao loptu u sam ugao golmana Logana Bailija. Taj rani pogodak dao je dodatna krila srpskim fudbalerima.

Konačan udarac Belgijancima zadat je u 87. minutu. Brza kontramatrica urodila je plodom kada je Dragan Mrđa prihvatio dubinsku loptu, oslobodio se svog čuvara i hladnokrvno lobovao istrčalog bailija za pobedu od 2:0. Plasman u veliko finale bio je ostvaren, a Srbija se pozicionirala u sam vrh evropskog omladinskog fudbala.

Finale: Umor, crveni karton i dominacija Holandije

Veliko finale odigrano je 23. juna 2007. godine na stadionu "Euroborg" u Groningenu pred više od 20.000 domaćih navijača. Protivnik je bila domaća selekcija Holandije, branilac titule, predvođena Fonom Basteom sa klupe i igračima kao što su Royston Drenthe, Ryan Babel, Maceo Rigters i Hedwiges Maduro.

Srbija je u meč ušla znatno oslabljena – kapiten Dejan Milovanović nije mogao da igra u punom kapacitetu zbog povrede, dok je fizički zamor od naporne sezone i prethodnih mečeva uzeo svoj danak.

Holanđani su poveli u 17. minutu golom Otmana Bakala nakon brze akcije po desnom boku. Srbija je pokušavala da uzvrati, stvorila nekoliko polušansi preko Jankovića i Rakića, ali je odbrana Holandije izdržala pritisak.

Ključni trenutak utakmice dogodio se u drugom poluvremenu. Najpre je Maceo Rigters u 60. minutu povisio na 2:0. Nadam se javila u 83. minutu kada je Dragan Mrđa smanjio na 2:1 udarcem glavom. Međutim, samo minut kasnije, Aleksandar Kolarov je dobio drugi žuti, odnosno crveni karton zbog prigovora sudiji Damiru Skomini.

Sa igračem manje i u potpunoj fizičkoj iscrpljenosti, odbrana Srbije se raspala u samom finišu. Ryan Babel u 89. i Luigi Bruins u 93. minutu postavili su konačan rezultat 4:1 za Holandiju. Uprkos ubedljivom porazu u finalu, srpski fudbaleri su nagrađeni gromoglasnim aplauzom za sve što su prikazali tokom dve nedelje turnira.

Zvanični roster reprezentacije Srbije na U21 Euru 2007.

U sledećoj tabeli prikazan je kompletan igrački kadar koji je reprezentovao Srbiju na prvenstvu u Holandiji, zajedno sa njihovim tadašnjim klubovima, pozicijama i uinkom na samom turniru.

Broj Igrač Pozicija Tadašnji klub Nastupi (Golovi)
1 Damir Kahriman Golman FK Vojvodina 5 (0)
2 Branislav Ivanović (C) Odbrana Lokomotiva Moskva 5 (0)
3 Antonio Rukavina Odbrana FK Partizan 4 (0)
4 Nemanja Rnić Odbrana FK Partizan 2 (0)
5 Gojko Kačar Vezni red FK Vojvodina 2 (0)
6 Slobodan Rajković Odbrana OFK Beograd / Chelsea 1 (0)
7 Milan Smiljanić Vezni red FK Partizan 5 (0)
8 Boško Janković Vezni red RCD Mallorca 5 (1)
9 Đorđe Rakić Napadač OFK Beograd 4 (0)
10 Dejan Milovanović Vezni red FK Crvena zvezda 4 (1)
11 Duško Tošić Odbrana FC Sochaux 5 (0)
12 Igor Stefanović Golman FK Zemun 0 (0)
13 Nikola Drinčić Vezni red Amkar Perm 4 (0)
14 Stefan Babović Vezni red OFK Beograd 4 (0)
15 Aleksandar Kolarov Odbrana OFK Beograd 4 (1)
16 Đorđe Ivelja Vezni red OFK Beograd 1 (0)
17 Dragan Mrđa Napadač Lierse SK 4 (2)
18 Predrag Pavlović Vezni red FK Napredak Kruševac 0 (0)
19 Dušan Basta Odbrana / Vezni FK Crvena zvezda 3 (0)
20 Milan Purović Napadač FK Crvena zvezda 2 (0)
21 Zoran Tošić Vezni red FK Banat Zrenjanin 5 (0)
22 Aleksandar Kesić Golman Mladost Apatin 0 (0)

Ključni akteri i nasledstvo generacije 2007.

Osvajanje srebrne medalje na U21 Evropskom prvenstvu u Holandiji imalo je dalekosežne pozitivne posledice po srpski fudbal. Miroslav Đukić je ovim uspehom potvrdio status jednog od najperspektivnijih mladih stručnjaka u Evropi, što ga je ubrzo preporučilo za šefa stručnog štaba FK Partizan, a kasnije i za selektora seniorske reprezentacije Srbije.

Nekolicina igrača iz ovog sastava postala je temelj A reprezentacije za narednih deset godina:

  • Branislav Ivanović: Izrastao je u kapiten seniorske reprezentacije, odigravši preko 100 mečeva za nacionalni tim. Ostvario je klupsku karijeru vrhunskog nivoa u engleskom Čelsiju, sa kojim je osvojio Ligu šampiona i Ligu Evrope.
  • Aleksandar Kolarov: Njegove sjajne partije u Holandiji donijele su mu transfer iz OFK Beograda u rimski Lacio, a kasnije u Mančester Siti. Postao je jedan od najboljih levih bekova u istoriji srpskog fudbala.
  • Boško Janković: Bio je pokretačka snaga napada u Holandiji. Ostvario je zapaženu karijeru u španskoj La Ligi i italijanskoj Seriji A (Majorka, Palermo, Đenova, Verona).
  • Zoran Tošić: Nakon takmičenja u Holandiji skrenuo je pažnju najvećih klubova, što je rezultiralo transferom u Mančester Junajted početkom 2009. godine.
  • Milan Smiljanić: Bio je mozak i srce veznog reda, a njegove partije obezbedile su mu unosan transfer u španski Espanyol.

Ova generacija je pokazala da srpski fudbal poseduje nepresušan talenat i sposobnost da se ravnopravno nosi sa finansijski i infrastrukturno mnogo moćnijim savezima. Srebro iz 2007. godine ostaje jedan od najvećih uspeha mlađih reprezentativnih selekcija Srbije u 21. veku, odmah uz svetsko zlato sa Novog Zelanda 2015. godine.