Euro U21 2006: Okukini polufinalisti i nesrećni penali u Portugalu

Istorijski kontekst i specifična atmosfera uoči turnira

Turnir u Portugalu 2006. godine odigran je u izuzetno specifičnim političkim i sportskim okolnostima. Dok se u zemlji sprovodio referendum o nezavisnosti Crne Gore, čime je državna zajednica Srbija i Crna Gora brojala svoje poslednje dane, mladi fudbaleri su u Portugal otputovali sa ciljem da ponove ili nadmaše uspeh prethodne generacije koja je 2004. godine pod vođstvom Vladimira Petrovića Pižona osvojila srebrnu medalju u Nemačkoj.

Pritisak je bio ogroman, ali i fudbalski potencijal koji je selektor Dragomir Okuka imao na raspolaganju. Ekipa je bila sastavljena od izuzetno talentovanih pojedinaca iz domaćeg šampionata, pre svega Crvene zvezde i Partizana, ali i nekolicine internacionalaca koji su već obezbedili inostrane angažmane.

Sve oči javnosti bile su uprte u ovaj tim, jer se radilo o poslednjem nastupu pod zastavom i himnom "Hej, Sloveni". Atmosfera unutar same ekipe, uprkos spoljnim političkim dešavanjima, bila je izuzetno kohezivna. Okuka je uspeo da izgradi takmičarski mentalitet zasnovan na čvrstoj defanzivi, brzoj tranziciji i nepokolebljivoj borbenosti.

Put kroz kvalifikacije i baraž sa Hrvatima

Sam plasman na završni turnir u Portugalu izboren je kroz izuzetno zahtevan kvalifikacioni ciklus. Nakon grupne faze u kojoj se ekipa borila sa Španijom i Belgijom, usledio je istorijski okršaj u baražu protiv reprezentacije Hrvatske.

Dvomeč protiv Hrvatske doneo je neviđenu tenziju. Prvi meč u Beogradu na stadionu Crvene zvezde završen je pobedom od 3:1, u utakmici u kojoj su momci u plavim dresovima dominirali poljem. Revanš u Velikoj Gorici bio je pravi ispit zrelosti; u atmosferi nabijenoj nabojem, izabranici Dragomira Okuke odigrali su 2:2, sačuvali prednost i obezbedili vizu za Portugal. Junak tog dvomeča bio je dvostruki strelac u revanšu, Marko Perović, dok je odbrana na čelu sa Branislavom Ivanovićem izdržala sve pritiske.

Sastav reprezentacije Srbije i Crne Gore na Euro U21 2006.

Selektor Dragomir Okuka odabrao je 22 fudbalera koji su predstavljali spoj taktičke discipline i individualne kreativnosti. Okosnicu tima činili su golman Vladimir Stojković, defanzivni stub Branislav Ivanović, kreator igre Nenad Milijaš, probojno krilo Miloš Krasić i stasiti napadač Milan Purović.

Ispod se nalazi kompletan takmičarski roster reprezentacije Srbije i Crne Gore koji je nastupao u Portugalu:

Grupna faza: Od šoka protiv Nemaca do podviga protiv domaćina i Francuza

Srbija i Crna Gora smeštena je u izuzetno tešku Grupu B, zajedno sa domaćinom Portugalom, moćnom Nemačkom i tradicionalno uvek jakom Francuskom. Format takmičenja bio je takav da su samo dve prvoplasirane ekipe obezbeđivale prolaz u polufinale, pa je prostor za grešku bio sveden na minimum.

Hladan tuš na otvaranju protiv Nemačke (0:1)

Prvi meč na turniru odigran je 23. maja 2006. godine u Barcelosu protiv selekcije Nemačke. Izabranici Dragomira Okuke ušli su u meč ugrčeno, sputani važnošću trenutka i taktičkom odgovornošću.

Nemačka, predvođena igračima poput Stefana Kislinga i Eugena Polanskog, diktirala je tempo u prvom poluvremenu. Jedini pogodak na meču postigao je Eugen Polanski u 61. minutu snažnim udarcem sa distance, koji je iznenadio odbranu i golmana Stojkovića. Uprkos nastojanjima u završnici i ulasku rezervista, tim Okuke nije uspeo da stvori izrazite prilike za izjednačenje. Poraz na startu stavio je ekipu u gotovo bezizlaznu poziciju pred naredne duele.

Taktična lekcija domaćinu u Barcelosu (2:0)

Drugi meč u grupi, odigran 25. maja protiv domaćina Portugala, nosio je imperativ pobede. Portugalci, koje su predvodili buduće zvezde svetskog fudbala poput Rikarda Kvarežme, Ronalda (Nani) i Žaoa Mutinja, važili su za apsolutne favorite ne samo utakmice, već i čitavog turnira.

Okuka je napravio taktičke korekcije, zbio redove na sredini terena i postavio zamku domaćinu kroz ubojite kontranapade. Srbija i Crna Gora je povela u 17. minutu nakon prekida: Nenad Milijaš je sjajno izveo slobodan udarac, a novopečeni defanzivac moskovske Lokomotive, Branislav Ivanović, skočio je najviše u šesnaestercu i glavom poslao loptu u mrežu.

Domaćin je nakon primljenog gola izvršio strahovit pritisak, ali je Vladimir Stojković bio nesavladiv na gol liniji, zaustavivši udarce Kvarežme i Nanoa. U 84. minutu usledio je konačni nokaut. Izuzetno brzi Miloš Krasić protrčao je po desnom boku i uputio oštar centaršut, a defanzivac Portugala Kastro u želji da ispred Purovića izbaci loptu, nespretno je poslao u sopstvenu mrežu za konačnih 2:0. Bila je to prva pobeda turnira i potpuni povratak u igru za polufinale.

Tabela Grupe B - Euro U21 2006:
1. Francuska       3  3  0  0  6:1  9
2. Srbija i C. Gora 3  1  0  2  2:3  3* (Prolaz zbog međusobnog skora)
3. Portugal        3  1  0  2  1:3  3
4. Nemačka         3  1  0  2  1:3  3

Dramatična pobeda nad Francuskom i plasman među četiri najbolje

Poslednje kolo grupne faze donelo je rasplet kakav se retko viđa na velikim takmičenjima. Izabranicima Dragomira Okuke bila je potrebna pobeda protiv Francuske, koja je već obezbedila prolaz pobedama nad Nemačkom i Portugalom, ali uz uslov da Portugal ne savlada Nemačku ubedljivijim rezultatom.

Srbija i Crna Gora je ušla u duel sa Francuzima bez kalkulacija. Francuska ekipa, u kojoj su igrali Bakari Sanja, Joan Gurkuf i Floran Sinama-Pongol, imala je terensku inicijativu, ali je svesna taktička postavka Okukinog tima dala rezultat u drugom poluvremenu.

U 53. minutu Boško Janković je postigao fantastičan pogodak udarcem sa dvadesetak metara, dovevši tim u vođstvo. Francuzi su izjednačili preko Sinama-Pongola u 56. minutu, ali to nije pokolebalo tim. U 65. minutu, nakon odličnog prodora Babovića i gužve u šesnaestercu, Milan Purović se najbolje snašao i iz neposredne blizine poslao loptu pod prečku za 2:1. Druga pobeda u grupi donela je 3 boda (po tadašnjem bodovanju i međusobnom krugu tri ekipe sa po 3 boda - SCG, Portugal, Nemačka) i plasman u polufinale sa drugog mesta.

Polufinale protiv Ukrajine: Bitka bez golova i rulet jedanaesteraca

Polufinalni duel odigran je 1. juna 2006. godine na stadionu "Estadio Municipal de Agueda" pred oko 4.000 gledalaca. Protivnik je bila reprezentacija Ukrajine, predvođena sjajnim Milevskim i Pjatovom na golu, koja je prethodno osvojila prvo mesto u Grupi A ispred Islanđana, Italije i Holandije.

Taktički rat tokom 120 minuta u Aguedi

Utakmica je od samog početka imala karakterističan taktički i oprezan tok. Obazrive postavke oba selektora uticale su na to da se igra uglavnom odvijala između dva kaznena prostora. Dragomir Okuka nije mogao da računa na povređenog Mirka Vučinića, koji je morao ranije da napusti turnir, što je značajno smanjilo napadački potencijal ekipe.

Najbolju priliku za Srbiju i Crnu Goru imao je Boško Janković u 35. minutu, kada je njegov udarac sa ivice šesnaesterca prohujao pored stative. S druge strane, Ukrajinci su najviše pretili preko Artema Milevskog, ali su Milan Stepanov i Branislav Ivanović pravovremenim reakcijama neutralisali sve opasnosti.

Niti u regularnih 90 minuta, niti u dodatnih 30 minuta produžetaka mreže se nisu tresle. Rezultat 0:0 značio je samo jedno – putnika u veliko finale odlučiće jedanaesterci.

Srbija i Crna Gora  0:0 (0:0)  Ukrajina
(Penali: 4:5)

Sastav SCG:
Stojković - Rnić, Stepanov, Ivanović, Tošić - Milijaš, Milovanović, Janković, Krasić - Purović, Burzanović.
Igrali još: Lomić, Babović, Pavlović.

Nesrećna serija penala

Izvođenje jedanaesteraca donelo je ogromnu dramu i psihološki pritisak. Ukrajinci su prvi izvodili penale i bili su izuzetno precizni.

• 1. serija: Alijev pogađa za Ukrajinu (0:1); Janković siguran za SCG (1:1).
• 2. serija: Fomin pogađa (1:2); Milijaš precizan za ekipu Okuke (2:2).
• 3. serija: Čigrinski pogađa (2:3); Dejan Milovanović precizan udarcem u ugao (3:3).
• 4. serija: Godin šalje loptu iza leđa Stojkovića (3:4); Marko Lomić izjednačava na (4:4).
• 5. serija: Jatsenko pogađa za (4:5); Pritisak pada na Milan Purovića. Udarac kršnog napadača brani ukrajinski golman Andrij Pjatov.

Ukrajina je slavila ulazak u finale sa 5:4 nakon penala, dok su fudbaleri Srbije i Crne Gore u suzama napustili teren u Aguedi, svesni da su bili na korak od borbe za zlatnu medalju.

Taktičke analize i uloga Dragomira Okuke

Selektor Dragomir Okuka doneo je u mladu reprezentaciju pragmatičnost i čvrstinu koja je karakterisala njegov stil vođenja timova. Njegova taktička postavka 4-2-3-1 funkcionisala je besprekorno protiv ekipa koje su težile posedu, poput Portugala i Francuske.

Glavne karakteristike igre Okukinog tima na prvenstvu:

1. Čvrst defanzivni blok: Par centralnih bekova Stepanov - Ivanović važio je za najbolji štoperski tandem turnira. Njihova skok igra i pravovremeni klizeći startovi neutralisali su ponajbolje mlade napadače Evrope.
2. Korišćenje prekida: Nenad Milijaš i Dejan Milovanović imali su izuzetne prekide. Upravo iz prekida stvorena je većina opasnih situacija pred protivničkim golovima.
3. Tranzicija preko Krasića i Jankovića: Brzina Miloša Krasića po desnom i tehnička prefinjenost Boška Jankovića po levom boku omogućavali su da se tim brzo prebaci iz odbrane u napad.

Nedostatak klasične realizacije u polufinalu bio je u velikoj meri uzrokovan izostankom Mirka Vučinića, koji je zbog povrede pre vremena završi turnir, pa je celokupan teret u napadu pao na Milana Purovića i Igora Burzanovića.

Odblesak turnira i kasniji razvitak igračkih karijera

Iako je takmičenje završeno porazom u polufinalu i osvajanjem bronzane medalje (nezvanično, pošto se meč za treće mesto nije igrao), turnir u Portugalu 2006. poslužio je kao sjajna odskočna daska za većinu reprezentativaca.

Ova generacija je samo godinu dana kasnije, u već samostalnoj Srbiji, ponovila sjajan rezultat i pod vođstvom Miroslava Đukića stigla do srebrne medalje na Euro U21 2007. godine u Holandiji.

Igrači koji su izrasli u nosioce A reprezentacije:

• Branislav Ivanović: Postao je kapiten seniorske reprezentacije Srbije, ostvarivši rekord po broju nastupa (105). Napravio je veliku karijeru u Čelsiju, osvojivši Ligu šampiona i Ligu Evrope.
• Vladimir Stojković: Više od decenije bio je neprikosnovena "jedinica" seniorskog tima, učesnik tri Svetska prvenstva.
• Miloš Krasić: Izrastao u jednog od najboljih krilnih igrača Evrope u periodu od 2008. do 2010. godine, ostvarivši višemilionski transfer u torinski Juventus.
• Boško Janković: Zelezeo visoku poziciju u italijanskoj Seriji A igrajući za Palermo, Đenovu i Veronu.
• Duško Tošić: Napravio zavidnu internacionalnu karijeru igrajući u Nemačkoj, Engleskoj, Turskoj i Kinu, uz redovne nastupe za A tim.

Pohod u Portugalu ostaje zabeležen kao uspešan primer kako taktička disciplina, timski duh i izuzetan individualni kvalitet mogu da prevaziđu vansportske pritiske i postignu vrhunski rezultat na najvećoj sceni. Okukini polufinalisti iz 2006. godine zlatnim slovima su upisani u istoriju našeg reprezentativnog fudbala.