Euro U19 2022: Slovačka, put Jovićevih omladinaca i povratak na mapu

Istorijski kontekst i višegodišnji post na omladinskoj sceni

Fudbalski savez Srbije i omladinska reprezentacija do 19 godina uživali su istorijski status jedne od najdominantnijih evropskih sila u mlađim kategorijama tokom prve polovine 2010-ih godina. Zlatna era krunisana je titulom šampiona Evrope u Litvaniji 2013. godine pod vođstvom Ljubinka Drulovića, a potom i osvajanjem Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina na Novom Zelandu 2015. godine sa Veljkom Paunovićem na kormilu. Međutim, nakon tih epohalnih uspeha nastupio je dugogodišnji period stagnacije i propuštenih šansi.

Od 2014. godine, kada je reprezentacija Srbije u Mađarskoj stigla do polufinala, "orlići" nisu uspeli da se kvalifikuju ni na jedno Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina. Mnoge generacije izuzetnog potencijala padale su na poslednjim preprekama u kvalifikacionim ciklusima. Promene sistema takmičenja, administrativne i trenerske rotacije, ali i nedostatak kontinuiteta u radu, uticali su na to da Srbija izgubi korak sa vodećim evropskim akademijama poput Engleske, Francuske, Španije i Holandije.

Pred selektora Aleksandra Jovića, koji je preuzeo generaciju 2003/2004, postavljen je jasno definisan, ali izuzetno težak zadatak: prekiniti devetogodišnji post i vratiti Srbiju na mapu najboljih omladinskih selekcija Evrope. Put do Slovačke vodio je kroz pakao kvalifikacionih turnira, gde je svaki meč nosio eliminacioni pritisak.

Kvalifikacioni put: Od primarne faze do drame u Holandiji

Kvalifikacioni ciklus za Euro U19 2022. godine sastojao se od dve faze: Prve runde kvalifikacija i takozvane Elitne runde. Srbija je svoj put započela u novembru 2021. godine na turniru prve runde u Albaniji. U konkurenciji domaćina Albanije, Severne Makedonije i Francuske, Jovićev tim je uspeo da izbori plasman u narednu fazu. Iako je pretrpljen poraz od izuzetno snažne Francuske (1:2), pobede nad Severnom Makedonijom (2:1) i Albanijom (2:0) bile su dovoljne za osvajanje drugog mesta u grupi i prolaz u Elitnu rundu.

Žreb za Elitnu rundu bio je nemilosrdan. Srbija je svrstana u Grupu 6, čiji je domaćin od 1. do 7. juna 2022. godine bila Holandija. Pored izrazitog favorita i domaćina Holandije, u grupi su se nalazile i izuzetno neugodne selekcije Ukrajine i Norveške. Samo prvoplasirani tim iz grupe obezbeđivao je direktnu vizu za završni turnir u Slovačkoj.

Turnir u Holandiji: Pobeda nad domaćinom i fer-plej dramaturgija

Prva utakmica u Holandiji odigrana je protiv selekcije Holandije u Roterdamu. Izabranici Aleksandra Jovića odigrali su taktički besprekoran i izuzetno borben meč. Srbija je povela golom Marka Lazetića već u 24. minutu, da bi Ognjen Ajdar u 77. minutu duplirao prednost. Domaćin je uspeo samo da ublaži poraz pogotkom u samoj završnici meča, pa je Srbija slavila senzacionalnu pobedu rezultatom 2:1.

U drugom kolu usledio je okršaj sa Ukrajinom. Izuzetno tvrda utakmica završena je podelom bodova (1:1), pri čemu je gol za Srbiju postigao Mihajlo Ilić. Pred poslednje kolo, u kojem se Srbija sastajala sa Norveškom, matematika je bila jasna: pobeda je bila neophodna, ali se morao pratiti i rezultat duela između Holandije i Ukrajine.

Poslednji takmičarski dan doneo je pravu dramu. Srbija je u izuzetno dinamičnom meču savladala Norvešku sa 3:2, golovima Uroša Lazića, Nemanje Motike i Petra Ratkova. U isto vreme, Ukrajina je savladala Holandiju rezultatom 2:1. Nakon kompletiranja svih utakmica, Srbija i Ukrajina imale su potpuno identičan učinak:

• Obe ekipe osvojile su po 7 bodova.
• Međusobni duel završen je nerešeno (1:1).
• Ukupna gol-razlika obe selekcije bila je identična (+2, uz po 6 postignutih i 4 primljena gola).

S obzirom na to da su svi glavni takmičarski kriterijumi bili izjednačeni, o putniku na Evropsko prvenstvo odlučivao je sledeći parametar u propisima UEFA – fer-plej bilans (broj žutih i crvenih kartona). Reprezentacija Srbije je tokom tri odigrana meča sakupila manje disciplinskih kaznenih bodova u odnosu na Ukrajinu. Zahvaljujući većoj disciplini i manjem broju dobijenih kartona, Srbija je zauzela prvo mesto u grupi i ostvarila istorijski plasman na Euro U19 u Slovačkoj.

Analiza tima: Jovićev roster za Evropsko prvenstvo

Selektor Aleksandar Jović je za završni turnir u Slovačkoj (održan od 18. juna do 1. jula 2022. godine) odabrao spisak od 20 igrača. Okosnicu tima činili su momci iz domaćih klubova (Crvena zvezda, Partizan, Čukarički, TSC), dopunjeni internacionalcima iz Milana, Bajerna iz Minhena i Fiorentine.

Ispod se nalazi kompletna struktura igrača koji su predstavljali Srbiju na kontinentalnom šampionatu:

Taktički profil ekipe zasnivao se na formaciji 4-2-3-1 ili 4-3-3, sa naglaskom na čvrst blok u sredini terena i brzu tranziciju po krilnim pozicijama gde su delovali Nemanja Motika i Ognjen Ajdar. Napadački tandem činili su Marko Lazetić, koji je u januaru te godine ostvario transfer u italijanski AC Milan, i Petar Ratkov, klasični snažni centarfor TSC-a. U odbrani, tandemi Ilić-Leković i Đurić pruživali su visinu i skok igru, dok je kapiten Nikola Petković balansirao igru u sredini.

Okršaji na završnom turniru u Slovačkoj

Žrebom održanim u Bratislavi, Srbija je svrstana u Grupu B zajedno sa selekcijama Engleske, Izraela i Austrije. Grupu A činili su domaćin Slovačka, Francuska, Italija i Rumunija. Radilo se o izuzetno zahtevnoj grupi u kojoj je Engleska važila za apsolutnog favorita takmičenja, dok su Izrael i Austrija imali izuzetno uigrane generacije.

Prvo kolo: Izrael – Srbija 2:2 (Dramatičan remi u Žijaru nad Hronom)

Srbija je šampionat otvorila 19. juna 2022. godine na stadionu u Žijaru nad Hronom protiv selekcije Izraela, tima koji je kasnije izrastao u najprijatnije iznenađenje prvenstva.

Meč je počeo idealno za izabranike Aleksandra Jovića. Srbija je preuzela inicijativu na startu i povela već u 8. minutu. Nakon odlične akcije i asistencije Nikole Stankovića, Marko Lazetić je bio pribran pred golom Izraela i rutinski poslao loptu u mrežu za 1:0.

Međutim, Izraelci su u nastavku pokazali tehničku superiornost i izuzetnu uigranost. U drugom poluvremenu, za samo devet minuta, Izrael je u potpunosti preokrenuo rezultat. Najpre je Oskar Gluh (Oscar Gloukh), jedan od najtalentovanijih mladih igrača u Evropi, izjednačio na 1:1 u 16. minutu (početak drugog poluvremena), da by Ahmed Salman u 74. minutu iskoristio nesporazum u odbrani Srbije i pogodio za 2:1.

Kada se činilo da će Srbija pretrpeti poraz na startu turnira, proradio je prekid u poslednjim minutima meča. U 90+3. minutu, nakon kornera koji je izveo Nikola Jojić, lopta se odbila do štoper Stefana Lekovića koji je iz neposredne blizine sproveo u mrežu za konačnih 2:2. Osvojen je važan bod, ali je utakmica pokazala ozbiljne ranjivosti u defanzivnoj tranziciji.

Drugo kolo: Engleska – Srbija 4:0 (Sudar sa budućim šampionom)

U drugom kolu, odigranom 22. juna u Banskij Bistrici, Srbija se suočila sa moćnom selekcijom Engleske. Engleski tim, predvođen igračima iz Premijer lige poput Čukvuemeke (Carney Chukwuemeka), Bynoe-Gittensa i Scarletta, bio je tehnički, fizički i taktički nivo iznad svih rivala na turniru.

Jović je pokušao sa nešto opreznijom varijantom i zgusnutim srednjim blokom, ali je Engleska rano probila bedem. Dane Scarlett je doveo Englesku u vođstvo u 5. minutu meča. Srbija je pokušavala da uzvrati preko Motike i Ratkova, ali bez ozbiljnijih prilika za gol.

U drugom poluvremenu Engleska je u potpunosti dominirala terenom. Scarlett je u 40. minutu (u mlađim kategorijama ili tokom meča) povisio na 2:0, da bi u završnici susreta Carney Chukwuemeka (68. minut) i Daniel Ramsey (90+1. minut) krunisali premoć Engleza za ubedljivih 4:0. Ovaj poraz je znatno pogoršao gol-razliku Srbije i stavio tim u tešku poziciju pred poslednje kolo.

Treće kolo: Austrija – Srbija 3:2 (Poraz u borbi za treće mesto i Svetsko prvenstvo)

Poslednji meč u grupi, odigran 25. juna u Banskij Bistrici protiv Austrije, imao je dvostruki ulog. Zbog ubedljivog poraza od Engleske i pobede Izraela nad Austrijom, Srbija više nije mogla do prva dva mesta koja su vodila u polufinale. Međutim, ulog je i dalje bio ogroman: treće mesto u grupi donosilo je plasman u baraž za Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina (U20 World Cup 2023 u Indoneziji).

Utakmica je počela šokantno za Jovićev tim. Austrija je napala od prvog minuta i već u 4. minutu povela golom Leopold Querfelda. Samo dva minuta kasnije, u 6. minutu, Wallner je povisio na 2:0 nakon prekida. Srbija se našla u nokdaunu na samom otvaranju meča.

Ipak, srpksi omladinci nisu se predavali. U 44. minutu Marko Lazetić smanjuje prednost Austrijanaca na 2:1 i vraća nadu pred odlazak na odmor. Na početku drugog poluvremena, u 55. minutu, Wallner postiže svoj drugi gol na meču i dovodi Austriju do vođstva od 3:1.

Srbija je sve snage usmerila u napad. U 88. minutu Petar Ratkov uspeva da postigne pogodak za 3:2. U dramatičnoj završnici, Jovićevi izabranici su stvorili dve povoljne prilike za izjednačenje, ali je mreža Austrije ostala netaknuta. Porazom od 2:3, Srbija je zauzela poslednje, četvrto mesto u grupi, čime je završen njen nastup na šampionatu.

Taktičke analize i uzroci ranog ispadanja

Kada se napravi dubinska analiza igara Srbije u Slovačkoj, uočava se nekoliko ključnih taktičkih i strukturalnih uzroka zbog kojih tim nije uspeo da prođe u polufinale ili obezbedi baraž za Svetsko prvenstvo.

1. Defanzivna nestabilnost i primljeni golovi iz prekida

Srbija je na tri utakmice primila čak devet golova, što je u proseku tri gola po meču. Posebno zabrinjavajuć bio je podatak da je više od polovine golova primljeno u uvodnim minutima mečeva ili neposredno nakon prekida (korneri i slobodni udarci). Nedostatak koncentracije na samom otvaranju utakmica protiv Austrije (dva primljena gola u prvih šest minuta) direktno je odlučio sudbinu ključnog meča.

2. Razlika u fizičkoj i atletskoj pripremljenosti

Okršaj protiv Engleske ogolio je razliku u ritmu i intenzitetu između igrača koji nastupaju u engleskim akademijama i onih koji su u tom trenutku igrali u domaćoj Omladinskoj ligi Srbije ili Prvoj ligi Srbije. Engleski fudbaleri bili su superiorni u duelu, brzini tranzicije i rešavanju situacija "jedan na jedan".

3. Neiskorišćen napadački potencijal

Iako je Srbija imala izuzetno talentovan napadački trio koji su činili Marko Lazetić, Petar Ratkov i Samed Baždar, protok lopte iz veznog reda ka napadačima često je bio spor i predvidiv. Nedostajalo je kreativnosti u poslednjoj trećini terena kada se protivnik povuče u gust blok.

Razvoj igrača: Gde su danas Jovićevi omladinci?

Uprkos rezultatskom razočaranju na samom završnom turniru, osnovni cilj mlađih reprezentativnih selekcija – produkcija igrača za seniorski fudbal i A reprezentaciju – u slučaju ove generacije je u velikoj meri ispunjen. Nekoliko fudbalera iz Slovačke 2022. napravilo je vrhunske karijere:

• Petar Ratkov: Nakon sjajnih partija u TSC-u, ostvario je višemilionski transfer u austrijski Red Bull Salzburg i postao redovni član A reprezentacije Srbije.
• Mihajlo Ilić: Izborio se za mesto standardnog prvotimca u Partizanu, što mu je donelo transfer u italijansku Bolonju i poziv u seniorsku reprezentaciju.
• Samed Baždar: Iz Partizana se preselio u španski Real Zaragoza gde nastupa u seniorskoj konkurenciji.
• Stefan Leković: Standardan član odbrane Crvene zvezde sa iskustvom igranja u španskom Viljarealu B.
• Nikola Petković: Iz Čukaričkog ostvario transfer u MLS ligu (Charlotte FC) gde je izrastao u jednog od ključnih veznih igrača.

Ovi podaci jasno ukazuju da je generacija 2003/2004. imala visok individualni kvalitet, ali da su reprezentativne okolnosti i trenutna forma na samom turniru onemogućile bolji timski rezultat.

Zaključak i ostavština generacije

Učešće reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu do 19 godina u Slovačkoj 2022. godine imalo je dvostruki karakter. S jedne strane, sam plasman na turnir kroz izuzetno tešku grupu u Holandiji bio je ogroman uspeh i prekid višegodišnjeg posta. Srbija se vratila u društvo osam najboljih omladinskih ekipa u Evropi, što je donelo neprocenjivo iskustvo igračima i stručnom štabu.

S druge strane, nastup u Slovačkoj pokazao je da je za održavanje koraka sa samim vrhom evropskog fudbala neophodan stalan rad na podizanju fizike, taktičke discipline i intenziteta igre. Ipak, "Jovićevi omladinci" pokazali su karakter, plasirali se među elitu i utrli put novim generacijama koje sada sa mnogo više samopouzdanja ulaze u kvalifikacione cikluse UEFA.