Euro U17 2022: Krivokapićev put do polufinala i kadetska penal drama u Izraelu

Konstrukcija tima i vizija Radovana Krivokapića

Put do završnog turnira u Izraelu nije bio plod slučajnosti, već pažljivo planiranog procesa selekcije i taktičkog profilisanja ekipe koje je sproveo Radovan Krivokapić sa svojim stručnim štabom. Nakon što je preuzeo generaciju dečaka rođenih 2005. godine i mlađih, nekadašnji kreativni vezista Vojvodine i Crvene zvezde uspostavio je jasne principe u igri: visoki intenzitet trčanja, brza tranzicija po osvojenoj lopti i izuzetna fleksibilnost u fazi odbrane.

Tokom kvalifikacionih ciklusa, Srbija je morala da prođe kroz izuzetno zahtevne grupe. U prvoj fazi kvalifikacija, ekipa je pokazala stabilnost, ali je pravi ispit zrelosti usledio u Elitnoj rundi odigranoj u Sloveniji u martu 2022. godine. Pobedama nad domaćinom Slovenijom i Velsom, uz remi sa Turskom, Krivokapićev tim je obezbedio prvo mesto u grupi i vizu za Izrael. Već tada je bilo jasno da ova selekcija poseduje karakterističan mentatilitet – sposobnost da se vrati iz minusa i ostane mirna pod pritiskom.

Sistem koji je Krivokapić primenjivao uglavnom se oslanjao na formaciju 4-2-3-1 ili 4-3-3, sa izuzetno pokretljivom zadnjom linijom, stabilnim tandemom u sredini terena i krilnim napadačima koji su konstantno napadali dubinu. Ključni element te taktike bila je uloga srednjeg reda, gde su Mateja Stanković i Aleksandar Stanković balansirali defanzivnu blokadu i distribuciju lopte, dok je Jan Karlo Simić u zadnjoj liniji delovao kao prirodni lider i autoritet u skok igri.

Roster reprezentacije Srbije na prvenstvu u Izraelu

Srbiju je na finalnom turniru u Izraelu predstavljalo 20 fudbalera koji su u tom trenutku uglavnom nastupali za domaće omladinske škole, pre svega Crvenu zvezdu, Partizan, Čukarički i Vojvodinu, uz nekolicinu internacionalaca.

Below je prikazan kompletan spisak igrača koji su iznijeli teret ovog istorijskog uspeha:

Grupna faza: Neporaženi kroz "grupu smrti"

Srbija je žrebom svrstana u Grupu C sa selekcijama Belgije, Turske i Španije. Zbog renomea rivala, mediji i analitičari su ovu grupu proglasili za najtežu na prvenstvu.

Tvrdo otvaranje protiv Belgije

Prva utakmica odigrana je 17. maja u Rishon LeZionu protiv izuzetno fizički snažne reprezentacije Belgije. Belgijanci su došli sa pedigreom jedne od najboljih omladinskih akademija Evrope, ali je Krivokapić pripremao meč sa fokusom na neutralisanje njihovih krilnih napadača.

Nakon ravnopravnog prvog poluvremena, Belgija je povela u 17. minutu pogotkom Stanislasa Idumba Muzamba. Ipak, Srbija nije posustala. Karakter tima izbio je u prvi plan u drugom poluvremenu. Pritisak "Orlića" isplatio se u 88. minutu kada je rezervista Milošević iznuđeni jedanaesterac pretvorio u izjednačenje (1:1), donevši Srbiji ključni bod za samopouzdanje na otvaranju šampionata.

Trijumf nad Turskom i borba u Natanji

Tri dana kasnije, 20. maja u Natanji, Srbija je odmerila snage sa Turskom, rivalom kojeg je dobro poznavala iz Elitne runde. Turska je imala imperativ pobede nakon poraza od Španije u prvom kolu, što je stvorilo dosta prostora za brze kontranapade Krivokapićevog tima.

Srbija je povela već u 17. minutu. Jovan Milošević je odlično pratio akciju i skokom matirao turskog golmana. Turska je uspela da izjednači preko Čana Uzuna u 43. minutu, ali je odgovor Srbije bio brz i odlučan. U 53. minutu, Mateja Bubanj se odlično snašao u šesnaestercu i pogodio za 2:1. Defanzivni blok na čelu sa Janom Karlom Simićem i Milanom Majstorovićem usaglašeno je odbio sve napade Turaka u finišu meča, pa je Srbija upisala prva tri boda na turniru.

Taktičko nadmudrivanje sa Španijom za prolaz

U poslednjem kolu grupne faze, 23. maja u Rishon LeZionu, rival je bila velesila Španija. Špancima je bio dovoljan bod, dok je Srbija sa pobedom sigurno išla dalje, a sa remijem je zavisila od rezultata druge utakmice.

Krivokapić je postavio fenomenalnu taktičku zamku. Španija je imala posed lopte, ali je Srbija delovala opasnije iz svake tranzicije. U 68. minutu, nakon fantastične akcije po levoj strani, Jovan Milošević je zatresao mrežu "Crvene furije" za vođstvo od 1:0. Španija je izjednačila iz penala u 76. minutu preko Laminea Jamala, koji je već tada važio za vannaglasnog talenta Barselone. Utakmica je završena rezultatom 1:1, što je bilo dovoljno da Srbija sa drugog mesta, neporažena (5 bodova), obezbedi plasman u četvrtfinale.

Četvrtfinale protiv Danske: Taktička zrelost i vođstvo kapitena

U četvrtfinalnom dvoboju, odigranom 26. maja u Ness Zioni, protivnik Srbije bila je selekcija Danske, koja je osvojila prvo mesto u Grupi D ispred Portugala i Švedske. Danci su važili za izuzetno organizovanu ekipu, skandinavski discipline i velike fizičke moći.

Srbija je ušla u meč bez ikakvog respekta prema rivalu. Već u 3. minutu nastao je šok za Skandinavce – Jan Karlo Simić je sjajno reagovao na centaršut i glavom poslao loptu u mrežu za rano vođstvo Srbije od 1:0.

Nakon primljenog gola, Danska je preuzela inicijativu, dok se Srbija organizovano branila i pretila iz kontranapada preko raspoloženog Jovana Mijatovića i Jovana Šljivića. Danci su uspeli da izjednače u 48. minutu pogotkom Emila Hojlunda.

Kada se činilo da bi utakmica mogla da ode u produžetke, na sceni se ponovo pojavio Jovan Milošević. U 64. minutu, nakon asistencije Stankovića, Milošević je vrhunskom reakcijom u kaznenom prostoru postigao svoj četvrti gol na turniru i doneo vođstvo od 2:1. Do kraja meča, golman Luka Lijeskić napravio je dve ključne odbrane, sačuvao prednost i odveo Srbiju u istorijsko polufinale Evropskog prvenstva.

Polufinalna drama u Netanji: Okršaj sa Holandijom i lutrija penala

Svoje mesto u borbi za finale Srbija je tražila 29. maja na stadionu u Natanji protiv moćne Holandije, višestrukog šampiona u ovom uzrastu. Holandija je u četvrtfinalu savladala Italiju i u meč ušla kao apsolutni favorit.

Prvo poluvreme: Dominacija i rano vođstvo

Krivokapićevi izabranici odigrali su možda i najboljih 45 minuta na celom šampionatu baš u prvom poluvremenu ovog polufinala. Od samog starta Srbija je nametnula visok ritam i agresivan presing.

Igrao se 14. minut kada je kapiten Aleksandar Stanković izveo slobodan udarac sa preko 25 metara i fantastičnim projektilom pogodio sam gornji ugao gola holandskog čuvara mreže Tristan Kujstera. Taj pogodak šokirao je "Lale" i dao dodatna krila srpskim fudbalerima.

Nakon vodećeg gola, Srbija je nastavila sa napadima. U 36. minutu ponovo je proradila kombinacija Milošević-Šljivić. Jovan Milošević je prinudio defanzivce Holandije na grešku, preuzeo loptu i rutinski matirao golmana za neverovatnih 2:0. Sa tim rezultatom otišlo se na odmor, a Srbija je imala rezultat koji je vodio u veliko finale.

Povratak Holandije i neizvesna završnica

U drugom poluvremenu Holandija je izvršila trostruku izmenu i krenula na sve ili ništa. Fizički pad srpskih igrača, koji su izneli ogroman teret u prethodna četiri meča, počeo je da uzima danak.

Holandija je smanjila rezultat u 47. minutu preko Džejdena Sloryja. Taj gol dao je vetar u leđa rivalu, koji je nastavio sa žestokim naletima. Defanzivna linija Srbije, uprkos lavovskoj borbi Majstorovića i Simića, podlegla je pritisku u 55. minutu kada je Jaden Babadi izjednačio na 2:2.

Do kraja regularnih 90 minuta vodila se borba prsa u prsa. Obe ekipe su imale po nekoliko prilika za pobedu. Najbolju šansu za Srbiju propustio je Mijatović u 82. minutu kada je njegov udarac prohujao pored same stative. Utakmica je završena bez pobednika (2:2), pa se o finalisti odlučivalo direktnim izvođenjem jedanaesteraca.

Penal drama i nesrećan rasplet

Lutrija penala donela je veliku dramu. Holandski izvođači su bili izuzetno precizni, dok je tragičar u srpskom taboru bio inače odlični Mateja Radonjić, čiji je udarac u trećoj seriji zaustavio holandski golman.

Svi ostali izvođači za Srbiju (Stanković, Simić, Milošević) bili su sigurni, ali su Holandijci pogodili svih pet udaraca sa bele tačke i prošli u finale ukupnim rezultatom 7:5 (2:2 u meču, 5:3 na penale). Tuga među srpskim reprezentativcima bila je ogromna, ali aplauzi prisutne publike i respekt celokupne evropske fudbalske javnosti pokazali su koliko je veliki posao ova ekipa napravila.

Ekscelencija Jovana Miloševića: Zlatna kopačka Evrope

Jedan od najupečatljivijih utisaka celog šampionata bio je individualni učinak napadača Jovana Miloševića. Tadašnji fudbaler omladinskog tima Vojvodine odigrao je prvenstvo iz snova i bio nezaustavljiv za protivničke odbrane.

Milošević je uspeo nešto što se retko viđa na takmičenjima ovog nivoa: postigao je po bar jedan pogodak u svakoj od pet utakmica koje je Srbija odigrala na turniru.

Streljački saldo Jovana Miloševića na turniru izgledao je ovako:

• Belgija: Pogodak sa bele tačke za izjednačenje u 88. minutu.
• Turska: Vodeći gol glavom u 17. minutu.
• Španija: Pogodak za vođstvo u 68. minutu nakon odličnog kretanja.
• Danska: Pobedonosni gol u četvrtfinalu u 64. minutu.
• Holandija: Pogodak za 2:0 u polufinalu u 36. minutu.

Sa ukupno 5 postignutih golova, Milošević je ubedljivo osvojio titulu najboljeg strelca Evropskog prvenstva (Zlatnu kopačku), ostavivši iza sebe vrhunske talente poput Afonsa Moreire iz Portugala ili Laminea Jamala iz Španije. Njegove partije u Izraelu privukle su pažnju najvećih evropskih klubova, što je ubrzo rezultiralo i njegovim inostranim transferom u nemački Štutgart.

Taktičke analize i trenerski pečat Radovana Krivokapića

Stručni štab na čelu sa Radovanom Krivokapićem uradio je vrhunski posao u pripremi svake pojedinačne utakmice. Ono što je posebno krasilo reprezentaciju Srbije bila je taktička fleksibilnost. Tim nije robovao jednoj formaciji ili ideji, već se prilagođavao profilu rivala, pri čemu identitet agresivne i hrabre igre nikada nije dovođen u pitanje.

Krivokapić je insistirao na sledećim postulatima:

1. Kompaktnost srednje zone: Srednji red u sastavu Stanković-Džodić-Šljivić zatvarao je međuprostore i onemogućavao protivničkim kreatorima igre da se okrenu ka golu Srbije.
2. Brza vertikalizacija: Po osvajanju lopte, prvo rešenje uvek je bilo gledanje unapred, gde su Milošević i Mijatović napadali prazan prostor iza leđa protivničke odbrane.
3. Prekid kao oružje: Defanzivni i ofanzivni prekidi bili su ugrađeni do tančina. Jan Karlo Simić i Milan Majstorović bili su stalna pretnja u protivničkom kaznenim prostoru, što je i donelo rano vođstvo protiv Danske.
4. Mentatilitet pobednika: Činjenica da se tim vraćao iz minusa i gubljenih pozicija govori o velikom psihološkom radu koji je odrađen van samog terena.

Krivokapić je uspeo da stvori koheziju u timu gde nije bilo sujeta. Svaki igrač koji je ulazio sa klupe (poput Sremčevića, Kovačeva ili Radonjića) davao je pun doprinos i održavao visok nivo intenziteta.

Značaj uspeha u Izraelu za budućnost srpskog fudbala

Uspeh generacije 2005. godine u Izraelu predstavljao je jedan od najvećih dometa mlađih selekcija Srbije još od čuvenog osvajanja Svetskog prvenstva za omladince na Novom Zelandu 2015. godine. Bronzana medalja (zvanično treće mesto jer se meč za treće mesto ne igra) potvrdila je da na ovim prostorima i dalje postoji ogromna količina fudbalskog talenta.

Nakon turnira u Izraelu, mnogi igrači iz ove generacije napravili su ozbiljne korake u profesionalnim karijerama:

• Jan Karlo Simić je ostvario debitantske nastupe i postigao gol za prvi tim AC Milana, a kasnije ostvario visoki transfer u Anderleht i postao seniorski reprezentativac Srbije.
• Milan Majstorović je iz Vojvodine ostvario transfer u ruski Dinamo iz Moskve gde se etablirao kao standardni prvotimac.
• Aleksandar Stanković je nastavio razvoj u sistemu Intera iz Milana i uspešno gradio seniorsku karijeru na pozajmicama u Švajcarskoj.
• Jovan Mijatović je prešao u redove Njujork Sitija nakon zapaženih rola u seniorskom timu Crvene zvezde.
• Jovan Milošević je ostvario transfer u Štutgart i nastavio razvoj u Bundesligi i Švajcarskoj.

Nacionalni tim dobio je čvrst temelj za budućnost. Iskustvo građeno kroz dramatične utakmice, igranje pred TV kamerama i pod velikim pritiskom evropskog šampionata omogućilo je ovim mladićima bezbolniji prelazak iz omladinskog u seniorski, vrhunski fudbal. Radovan Krivokapić je ovim uspehom potvrdio svoje visoke trenerske kvaglitete i trasirao put budućim generacijama kadetskih selekcija Srbije.