Baraž protiv Mađarske: Kako smo upisali najupečatljiviji trijumf u istoriji

Geopolitički i fudbalski kontekst: Povratak iz izolacije

Put reprezentacije SR Jugoslavije do Francuske 1998. bio je opterećen teškim političkim nasleđem devedesetih godina. Nakon višegodišnjih sankcija i eliminacije sa Evropskog prvenstva u Švedskoj 1992. godine, fudbalski savez se suočio sa dugotrajnom međunarodnom izolacijom. Generacija koja je na Omladinskom prvenstvu sveta u Čileu 1987. pokorila planetu u svojim najboljim igračkim godinama bila je lišena nastupa na velikim takmičenjima. Kvalifikacije za Mundijal 1998. predstavljale su prvi punopravni ciklus u kojem je nacionalni tim, sada pod imenom SR Jugoslavija (koju su činile Srbija i Crna Gora), imao priliku da izbori mesto na završnom turniru.

Grupa 6 evropskih kvalifikacija bila je izuzetno zahtevna. Rivali su bili moćna Španija, uvek neugodna Slovačka, kao i reprezentacije Češke Republike, Malta i Farska Ostrva. Pod vođstvom selektora Slobodana Santrača, Jugoslavija je odigrala odličan kvalifikacioni ciklus, osvojivši drugo mesto iza prvoplasirane Španije. Jedini poraz doživljen je na gostovanju u Valensiji, dok su izuzetno bitne pobede ostvarene protiv Slovačke u Bratislavi i Česke u Beogradu. Ipak, zbog remija u Španiji i pojedinih prosutih bodova, prvoplasirani tim grupe izborio je direktan plasman, dok je Jugoslaviji preostala teža, ali ostvariva staza – evropski baraž.

Žreb održan u Cirihu upario je SR Jugoslaviju sa starim fudbalskim rivalom, selekcijom Mađarske. Mađari, koji su u svojoj grupi završili iza izuzetno jake Norveške, gajili su umereni optimizam. Javnost u Budimpešti verovala je da tradicija i taktička disciplina mogu parirati tehnički superiornijem, ali uveravali su – taktički ponekad nepredvidivom timu Slobodana Santrača.

Roster reprezentacije SR Jugoslavije u jesen 1997.

Igrački kadar kojim je raspolagao Slobodan Santrač predstavljao je skup pojedinaca koji su igrali ključne uloge u najjačim evropskim klubovima. Bilo je to doba u kojem su predvodnici reprezentacije nosili dresove Real Madrida, Lakorunje, Lcija, Valensije i Aston Vile.

U nastavku je prikazan kompletan igrački sastav SR Jugoslavije koji je izneo teret kvalifikacionog baraža u oktobru i novembru 1997. godine:

Prva utakmica: Budimpešta, 29. oktobar 1997. godine

Atmosfera na legendarnom stadionu Nep (danas stadion Ferenc Puškaš) u Budimpešti bila je naelektrisana. Domaći navijači, njih oko 14.000, nadali su se da Mađarska može ostvariti pozitivan rezultat koji bi joj pružio šansu pred revanš u Beogradu. Međutim, ono što se dogodilo u prvih dvadesetak minuta susreta ušlo je u udžbenike svetskog fudbala kao jedno od najagresivnijih i najefikasnijih otvaranja utakmice ikada viđenih.

Taktički plan Slobodana Santrača

Santrač je postavio ekipu u izuzetno ofanzivnoj formaciji sa visoko postavljenim zadnjim veznim igračima. Sloboda u igri data je kapitenju Draganu Stojkoviću Piksiju i Dejanu Savićeviću, dok je u samom špicu napada delovao Predrag Mijatović, tada verovatno najbolji napadač evropskog fudbala, koji je proživljavao vrhunac karijere u Real Madridu. Po bokovima su konstantno pritiskali Branko Brnović i Goran Đorović.

Mađarski selektor Lajoš Čerjai potpuno je pogrešno procenio brzinu tranzicije jugoslovenskog tima. Odbrana Mađarske bila je postavljena isuviše daleko od svog gola, ostavljajući ogromne prazne međuprostore koje su Stojković, Savićević i Mijatović eksploatisali bez milosti.

Rekordnih 24 minuta u kojima je srušena Mađarska

Utakmica je počela bez ikakvog ispitivanja snaga. Već u 2. minutu susreta, nakon brze akcije po levoj strani i asistencije, Branko Brnović je uspeo da natrči na odbijenu loptu i smesti je iza leđa mađarskog golmana Sabolča Šafera. Domaći tim se još nije oporavio od prvog šoka, a na semaforu je stajalo 0:2. U 7. minutu, Goran Đorović je odradio sjajan prodor i preciznim udarcem povećao prednost.

Ono što je usledilo u narednih petnaestak minuta bio je lični šou Predraga Mijatovića:

• 10. minut (0:3): Prelep pogodak Mijatovića nakon filigranski preciznog dodavanja Savićevića kroz sredinu odbrane.
• 14. minut (0:4): Mijatović koristi smušenost u reakciji centralnih bekova Mađarske i rutinski matira nemoćnog Šafera.
• 24. minut (0:5): Kompletiran het-trik! Mijatović sjajnim udarcem završava kontranapad i postavlja neverovatnih 5:0 pre nego što je odigrana i trećina prvog poluvremena.

Stadion Nep bio je u potpunom mukom obavijenom šoku. Domaći navijači nisu mogli da veruju scenariju koji se odvijao pred njihovim očima. Do kraja prvog poluvremena Santračeva ekipa je smirila tempo, kontrolišući loptu kroz siguran posed.

Drugo poluvreme i konačnih 1:7

U drugom poluvremenu Jugoslavija nije posustajala, iako je ritam očekivano opao. Dejan Savićević je u 63. minutu krunisao svoju fantastičnu partiju pogotkom za 0:6. Domaćini su uspeli da postignu utešni pogodak u 88. minutu preko Beličke, ali je odgovor stigao već u sledećem napadu, kada je defanzivac Miroslav Đukić u 89. minutu udarcem glavom postavio konačan rezultat – 1:7.

Ova pobeda predstavljala je najteži domaći poraz Mađarske u istoriji reprezentativnog fudbala i najubedljiviju gostujuću pobedu Jugoslavije u zvaničnim mečevima.

Statistički pregled prve utakmice

Revanš u Beogradu: Potvrda dominacije pred 60.000 gledalaca

Nakon mađarske katastrofe u prvom meču, revanš odigran 15. novembra 1997. godine na stadionu Crvene zvezde u Beogradu imao je formalni karakter kada je u pitanju sam plasman, ali ne i kada je u pitanju motivacija Santračevih izabranika. Blizu 60.000 gledalaca došlo je na "Marakanu" da pozdravi fudbalere i proslavi povratak na svetsku scenu.

Četvorostruki strelac Predrag Mijatović

Selektor Slobodan Santrač napravio je nekoliko manjih izmena u sastavu kako bi pružio priliku i ostalim igračima, ali je kostur tima ostao nepromenjen. Utakmica je protekla u potpunoj dominaciji domaćina. Mađari, psihički potpuno slomljeni dešavanjima iz Budimpešte, nisu imali nikakav odgovor za raspoloženog Mijatovića.

As Real Madrida odigrao je utakmicu karijere u reprezentativnom dresu, postigavši čak četiri gola:

1. 18. minut (1:0): Mijatović otvara seriju pogodaka nakon kornera.
2. 29. minut (2:0): Izuzetno precizan udarac sa ivice kaznenog prostora u sam ugao gola.
3. 35. minut (3:0): Mijatović koristi brzu asistenciju Stojkovića i rutinski realizuje šansu.
4. 80. minut (4:0): Četvrti pogodak na utakmici, čime je došao do cifre od čak sedam golova protiv Mađarske u samo dva meča.

Konačan rezultat 5:0 postavio je rezervista Savo Milošević u 89. minutu meča. Slavlje na beogradskom stadionu moglo je da počne. SR Jugoslavija je ukupnim rezultatom 12:1 obezbedila vizu za Svetsko prvenstvo u Francuskoj.

Statistički pregled druge utakmice

Taktička analiza dvomeča: Zbog čega je Mađarska tako ubedljivo savladana?

Razlika u kvalitetu između ova dva tima bila je nesporna, ali ukupan rezultat od 12:1 ne može se objasniti isključivo individualnom klasom igrača. Nekoliko taktičkih i psiholoških faktora doprinelo je ovakvom ishodu:

1. Superiornost u tranziciji i brza mehanizacija napada

Jugoslavija je pod Santračem igrala sa izuzetno brzom tranzicijom po osvojenoj lopti. Srednji red u sastavu Jokanović, Jugović i Brnović obavljao je vrhunski posao u defanzivnom bloku, a čim bi lopta bila osvojena, odmah se tražio Dragan Stojković ili Dejan Savićević. Mađarski bekovi i centralni odbrambeni igrači nisu imali fizičku brzinu niti taktičku postavljenost da pokriju ulaske Mijatovića iz drugog plana.

2. Formacija Mađarske i visoko postavljena odbrana

Selektor Lajoš Čerjai napravio je kardinalnu grešku u prvoj utakmici postavljanjem odbrane skoro na centar igrališta. Bez adekvatnog pritiska na nosioce lopte (Stojkovića i Savićevića), mađarska zadnja linija bila je izložena konstantnim pasovima iza leđa. Svaka dubinska lopta jugoslovenskih majstora bila je polovična šansa za gol.

3. Fenomenalna forma Predraga Mijatovića

Godina 1997. bila je kruna karijere Predraga Mijatovića. Nekoliko meseci nakon ovih kvalifikacija, postigao je i pobedonosni gol za Real Madrid u finalu Lige šampiona protiv Juventusa. Njegova kretnja bez lopte, realizacija i samopouzdanje bili su na nivou najboljih svetskih fudbalera tog doba. Mađarski defanzivci jednostavno nisu imali rešenje za njegovu pokretljivost.

Rekordi i istorijski značaj trijumfa

Dvomeč protiv Mađarske ostavio je dubok trag u istoriji evropskog i svetskog fudbala kroz nekoliko neverovatnih podataka:

• Najuverljiviji pobednik baraža: Ukupan rezultat 12:1 i dalje predstavlja rekordnu razliku u istoriji evropskih kvalifikacionih baraža za Svetska prvenstva.
• Golgeterski podvig Mijatovića: Sa sedam pogodaka u dva meča baraža (ukupno 14 u celim kvalifikacijama), Predrag Mijatović je bio najefikasniji strelac evropskih kvalifikacija za Mundijal 1998. godine.
• Povratak na veliku scenu: SR Jugoslavija se pobedom kvalifikovala na svoje prvo veliko takmičenje posle Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine, čime je zvanično okončana fudbalska izolacija zemlje.

Ovaj dvomeč ostao je upamćen kao sinonim za lepršav, efikasan i dominantan fudbal koji je decenijama bio zaštitni znak jugoslovenske škole fudbala. Reprezentacija je u Francusku otišla sa velikim očekivanjima, gde je kasnije stigla do osmine finala i epskog duela sa Holandijom. Ipak, jesenje noći u Budimpešti i Beogradu iz 1997. godine ostaju zabeležene kao vrhunac jedne velike generacije.